Састав прашине коју је из лагера за складиштење јаловине румунског рудника бакра и цинка „Нова Молдава” донела кошава у српска места у близини границе са Румунијом, биће познат 5. маја. Прашина је покрила потез од Великог Градишта до Сребрног језера, а најугроженија су села која се налазе тачно наспрам јаловишта – Винци, Усије и Пожеженo, познате повртарске области. Како би утврдили колико је штетна прашина са јаловишта из Румуније Агенција за заштиту животне средине поставила је мерну станицу у Великом Градишту, на само 12 километара од извора прашине.

– У метеоролошку станицу која се налази у том граду пренели смо део опреме из мерне станице Костолац. Одатле узимамо узорак прашине, а хемијске анализе ће нам показати њен састав и да ли је она опасна по здравље људи. Ипак, напомињем да не постоји прашина која је здрава – истиче Тихомир Поповић, начелник одељења за аутоматски мониторинг ваздуха Агенције за заштиту животне средине.

Наш саговорник сматра да количина прашине која је овом приликом доспела у Србију, имајући у виду и падавине, не може да нашкоди биљкама и животињама, као ни квалитету воде.

– Министар Оливер Дулић јуче је по хитном поступку упутио писмо румунском министру за заштиту животне средине у вези са санацијом и рекапитулацијом јаловишта и очекујемо њихово хитно реаговање. Сличан проблем, да ветар доноси црвену прашину са овог јаловишта, појавио се и 2008. године и тада су нам се жалили становници са овог подручја који су страховали да им је угрожено здравље. На њихов захтев тада смо мерили и радиоактивност и показало се да није постојала повишена радијација – објашњава Љиљана Станојевић, помоћница министра животне средине, рударства и просторног планирања.

Тада је у саставу прашине било метала, али не у мери у којој би било ко био здравствено угрожен. Од 2008. до пре неколико дана овај инцидент се није поновио.

Љиљана Станојевић истиче да је ово румунско јаловиште у процесу приватизације, а у нашем министарству животне средине очекују да ће румунска страна веома брзо реаговати и предузети одговарајуће мере заштите.

– Ми смо 2007. године потписали протокол са Румунијом о хитном реаговању у оваквим случајевима, са њима имамо и пројекте које финансира Европска унија, нарочито када су у питању постројења у којима постоји могућност било какве несреће и угрожавања здравља. До сада смо имали добру сарадњу и верујемо да ће они одмах реаговати – каже Љиљана Станојевић.

У Великом Градишту кажу да проблем са којим се суочавају траје више од деценије.

– Анализе рађене од 2004. до 2010. године показале су да прашина садржи метале олова, цинка, бакра и волфрама. Неколико пута смо проблем дизали на државни ниво, јер изгледа да га је једино тако могуће решити – објашњава за наш лист Златибор Митић, саветник председника општине Велико Градиште за заштиту животне средине. Митић је изразио забринутост за квалитет поврћа које је директно изложено овој прашини и нагласио да је на тај начин угрожена цела земља.

Општина Велико Градиште уз помоћ Министарства животне средине планира подизање заштитног појаса од ветра у Пожеженској пешчари.

– На 12 хектара предвиђено је сађење између 6.000 и 7.000 садница које би биле „брана” од прашине. Такође, за 15. мај заказан је састанак са надлежнима из општине Нова Молдава како би израдили заједнички пројекат за решење проблема – рекао је Митић.

У Сектору за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова напомињу да су њихови инспектори цивилне заштите на терену.

– Затражили смо да локална самоуправа упозори грађане на опасност која нам долази са јаловишта, и да Завод за заштиту јавног здравља у Пожаревцу обави анализу узорка прашине – казала је Весна Милићевић, начелница Одељења за ванредне ситуације у Пожаревцу.

Д. И. – В. М. Д.