Од нашег сталног дописника

Брисел – Савет министара Европске уније одобрио је јуче консензусом на заседању у Бриселу примену Прелазног споразума Србије са ЕУ. О почетку ратификације Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) министри ће одлучивати накнадно, најкасније за шест месеци после наредног извештаја главног тужиоца Хашког трибунала Сержа Брамерца о сарадњи Србије.

Одлука о деблокади Прелазног споразума донета је на састанку којем је на позив Холандије присуствовао и Брамерц, а он је поновио да је задовољан сарадњом Београда са Трибуналом. Према речима Максима Ферхагена, шефа холандске дипломатије, оцена Брамерца била је кључна за промену става његове владе, једине која се последњу годину и по дана противила.

 – Брамерц нам је представио извештај и прошлог јуна, а ја сам га тада питао да ли Београд чини све што може у сарадњи с Хагом. Одговорио ми је да чини доста, али да може више. Данас сам му поставио исто питање, а он ме је овог пута уверио да је Србија учинила све да уђе у траг преосталим оптуженицима – објаснио је Ферхаген разлог за пристајање на деблокаду.

Он је казао да је с колегама из ЕУ тражио начин да с једне стране задрже притисак на званичном Београду, а да с друге подстакну позитивне помаке у сарадњи Србије с Трибуналом. Тако је према његовим речима дошло до одлуке да Прелазни споразум са Србијом може званично да ступи на снагу од 1. јануара 2010. године, али да ратификација ССП-а остане отворено питање.  

 – Кључна је сарадња с Трибуналом и ми морамо бити сигурни да ће Србија наставити да сарађује. Договорили смо се да размотримо питање ратификације ССП-а за шест месеци после наредног извештаја Брамерца. Надам се да ће Ратко Младић и Горан Хаџић у међувремену бити изручени у Схевенинген, што би свакако био најбољи доказ сарадње. Али ако се то не догоди, а тужилац Брамерц закључи у свом наредном извештају да је Србија учинила све што може у том периоду, ко сам ја да се не сложим с тим – казао је Ферхаген.

Одговарајући на питање како ће реаговати Холандија на евентуално подношење захтева за кандидатуру Србије за чланство у ЕУ, Ферхаген је оценио да је још рано за тај корак.

 – Прерано је за подношење захтева. Наравно, свака држава је слободна да затражи чланство, али поступање Европске комисије и Савета ЕУ по том захтеву зависи од става држава чланица. По мом мишљењу најбоље је пратити уобичајену процедуру, а то је најпре почетак ратификације ССП-а, па онда захтев. Не сугеришем ништа, само сматрам да је редовна процедура најбољи пут – рекао је шеф холандске дипломатије на конференцији за новинаре.

Обраћање шведског председништва ЕУ и званичника ЕК – изостало је синоћ због касног завршетка састанка који је продужен током радне вечере, али је Ферхаген одржао брифинг којем је присуствовао подједнак број новинара из Холандије и Србије.

У званичним закључцима министарског заседања Савет ЕУ поздравио је посвећеност Србије евроинтеграцијама и предузимање кључних реформи у складу са европским стандардима, као и постепено испуњавање резултата у примени (једностраној) одредаба Прелазног споразума са ЕУ.

Савет ЕУ нагласио је да Србија мора наставити с реформама. Јачање владавине права, борба против корупције и убрзавање економских реформи – и даље су од велике важности, нагласили су министри ЕУ. Конструктиван приступ регионалној сарадњи, укључујући трговину, јесте кључан. У погледу сарадње са Еулексом, Савет је поздравио потписивање споразума о полицијској сарадњи и нагласио да су потребни будући напори, посебно према деловању Еулекса на северу Косова. Савет је поновио став да Србија својим снажним административним капацитетима може убрзати напредак ка ЕУ, укључујући и стицање кандидатског статуса онолико брзо колико је потребно да се стекну неопходни услови за то.

------------------------------------------------------------------------------------------

Како до кандидатског статуса

Од нашег сталног дописника

Брисел – Уколико Београд буде уручио захтев током ове године, дакле док је Шведска још председавајућа ЕУ, то највероватније значи да би се о његовом прихватању одлучивало у првој половини 2010. године, када ће ротирајуће шестомесечно председавање припадати Шпанији.

Да би захтев за кандидатски статус био размотрен потребан је консензус у оквиру ЕУ, али и одлука о признању досадашње једностране примене Прелазног споразума која је у Србији на снази од фебруара ове године. Позитивна оцена примене Прелазног споразума, такозвани „трак рекорд”, услов је за даљу процедуру захтева за чланство. Према оценама Европске комисије и Европског парламента Србија је веома добро применила Прелазни споразум,што је недавно озваничено у годишњем извештају ЕК и у Резолуцији о проширењу ЕП.

Уколико се са претходном оценом буду сложиле и све чланице ЕУ, онда би захтев Србије требало да буде упућен Савету ЕУ који тај захтев даље прослеђује ЕК која треба да изради мишљење о спремности Београда за кандидатски статус. Комисија то чини на основу одговора на упитник који ће послати Београду, а та процедура обично траје око годину и по. У међувремену, ако Савет ЕУ у јуну (како се очекује) одлучи о почетку ратификације Споразума о стабилизацији и придруживању са Србијом, то би значило да би завршетак ратификације могао бити истовремен са израдом мишљења ЕК. Уколико је мишљење позитивно, а ратификација окончана, тада би Београд требало да добије датум за отварање преговора о приступању ЕУ.