Prof. dr Srbijanka Turajlić je podatke da Srbija ima sve manje visokoobrazovanih ljudi i da je polovina stanovnika završila osnovnu školu, ocenila kao realne i izuzetno alarmantne.

– Cilj zemalja Evropske unije je da 85 odsto populacije između 20. i 24. godine života do 2010. godine ima završenu barem srednju školu. Procenjuje se da će u Evropskoj uniji do tog roka, gotovo polovina radnih mesta zahtevati obrazovanje na tercijalnom nivou – koje je nešto više od srednje škole, dok će svega 15 odsto poslova moći da se obavlja na nivou osnovne škole. To znači da će nama, ako nešto hitno i ozbiljnije ne preduzmemo, u budućnosti ostati da obavljamo nekvalifikovane i „prljave” poslove u oblasti tehnologije – istakla je profesorka Turajlić.

Ona je navela da se kvalitet srednjoškolskog obrazovanja u EU meri prema tri osnovna kriterijuma koji uključuju pismenost, poznavanje prirodnih nauka i matematike.

– Prema „Pizinom” istraživanju, mi se nalazimo na samom dnu lestvice, i od 41 zemlje obuhvaćene ispitivanjem zauzimamo 37. mesto, što znači da naši srednjoškolci ne mogu da se nadaju svetloj budućnosti u pogledu ekonomske moći – ocenila je profesorka Turajlić.

Upravo iz tog razloga, dodala je profesorka, pre nekoliko meseci tim sastavljen od 93 eksperta iz različitih institucija i uglednih pojedinaca uputio je Nacionalnom savetu za obrazovanje dokument u kome se skreće pažnja na ozbiljnost situacije u srpskom školskom sistemu, predlažući im neophodne korake u reformi obrazovanja.

– Mi, zapravo, živimo u vremenu gde je znanje osnovna sirovina i društvo u celini ne može da obezbedi ekonomski napredak i poboljšanje životnog standarda bez akumulacije znanja, a posebno se to odnosi na pojedince kojima to znanje nedostaje – zaključila je profesorka Srbijanka Turajlić.

Profesor dr Branko Kovačević, rektor Beogradskog univerziteta, problem vidi u „odlivu mozgova” i odlasku visokokvalifikovanog kadra iz Srbije.

– Ne treba zaboraviti da je oko pola miliona visokoobrazovanih ljudi napustilo zemlju i da taj proces, nažalost, još uvek traje. To je ogroman intelektualni kapital Srbije koji je izvan njenih granica. Taj proces trebalo bi da „okrenemo” i da te ljude počnemo da vraćamo u Srbiju, kao partnere koji su spremni da svoje znanje investiraju u svoju domovinu. Školovani i obrazovani ljudi su jedina šansa Srbije da reši ekonomske probleme – smatra profesor Kovačević. 

Rektor navodi podatke prema kojima je u razvijenim evropskim demokratijama procenat visokoobrazovanih ljudi izuzetno visok i kreće se od 70 do 80 odsto, dok je Srbija po broju ljudi sa fakultetskom diplomom na samom začelju u Evropi. Po njegovom mišljenju postoji direktna veza između siromaštva i broja obrazovanih ljudi.

– Uvek je bilo tako. Diplomci Beogradskog univerziteta su počeli da odlaze usled ekonomskog beznađa. Nisu hteli da se bave poslovima u „crnoj” zoni. Slovenija, recimo, ima 13 puta veći bruto nacionalni dohodak od Srbije, ali i veći procenat fakultetskih diploma – kaže profesor Kovačević.

J. L, D. V, A. M.

------------------------------------------------------

Godišnje doktorira oko 400 naučnika

Od kada su na Pravnom fakultetu u Beogradu odbranjene prve dve doktorske disertacije, u Srbiji je zaključno sa 31. decembrom 2006. ukupno doktoriralo 17.289 naučnika. To je u odnosu na prethodnu godinu povećanje za 429 osoba, napominje dr Kosta Andrejević, jedan od osnivača „Zadužbine Andrejević”, koji verovatno jedini u zemlji punu deceniju sakuplja podatke o doktorima nauka.

Posmatrano prema broju stanovnika, odnos je oko 70 doktora nauka na 100.000 stanovnika. Poređenja radi, dodaje profesor Andrejević, taj odnos je 1949. godine bio 2,7, 1961. godine – 8,7, a 1991. godine – 33,9.

Svi ovi podaci objavljeni su u Ediciji „Naučnici Jugoslavije”, inače zajedničkom izdanju Zadužbine i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković”, a najnovija deseta sveska po redu publikovana je ove godine.

U istoriji naše zemlje, najviše doktorskih zvanja dodeljeno je 1965. godine – 622, a posebno „plodne” bile su i 1981 (508) i 1987. godina (523). A kakva je situacija danas? Dr Kosta Andrejević ukazuje na činjenicu da se u poslednjoj deceniji broj novih doktora nauka ustalio na oko 400 godišnje. Prvo mesto, naravno, drže medicinske nauke. U 2006. godini bilo je 429 doktoranada, 2003 – 378, 2000 – 418, a 1998 – 327.

Na naše pitanje kakvi smo u poređenju sa svetom, dr Andrejević kaže da po pravilu nerazvijene zemlje imaju više doktora nauka, jer pokušavaju da dostignu standard razvijenih. Vrlo jasan primer su i republike bivše SFRJ – najviše doktoranada bilo je u južnim republikama, a najmanje u Sloveniji.

Kada je reč o magistrima nauka, 2006. godine je magistriralo 1.063 postdiplomca, 2004 – 1.252, 2002 – 882, 1999. godine – 1.019, 1994. – 757, a, recimo, 1970 – 308.

S. D.