Аутомеханичар Градимир П. умро је јуче ујутро пошто је на њега у кругу београдског предузећа „Бора Кечић” у Улици Стевана Филиповића 113 у Железнику пала рампа приколице тешка око 600 килограма. Несрећа се догодила око 7.30 часова, а запослени је, према речима Жарка Косовића, директора ове фирме која се бави транспортом специјалног терета, припремао приколицу за утовар камиона као и претходних дана.

– Притиснуо је погрешно дугме и рампа на приколици која је стајала у вертикалном положају пала је на њега. Није ми јасно како је то могло да се догоди. Био је искусан и врсан мајстор. Дуже од 30 година је радио и до садa није имао тежих повреда – објаснио је Косовић.

То је друга смртна повреда на радном месту у последњих десетак дана у Београду, а само ове недеље две особе су повређене на градилиштима. Крајем прошле недеље на плацупредузећа „Станком”, у Улици кнеза Вишеслава, погинуо је М. М. када је изгубио равнотежу и пао с трећег спрата вишеспратнице. Пре два дана импровизована скела у Радничкој улици умало да је коштала живота З. В. који се стропоштао док је штемовао зид. Највише среће имао је Ненад Петковић, монтажер реклама на великим висинама, јер је преживео пад са седмог спрата (око 20 метара) зграде бившег Савезног МУП-а у Улици кнеза Милоша.

Вера Божић Трефалт, директор Управе за безбедност и здравље на раду Министарства рада и социјалне политике, каже да су у овом периоду године незгоде најбројније и да је за њихову учесталост све чешће одговорна импровизација у обављању послова.

– То значи да се не поштује процедура прописана за сваку врсту посла од рада на висини до брања сезонског воћа. Дешава се да уместо скеле грађевинари користе мердевине. Осим средстава личне заштите сваки радник мора да буде оспособљен за безбедан рад. О томе сем њега морају да воде рачуна и послодавци и особе задужене за безбедност и здравље на раду. Важно је и одржавање и проверавање опреме, али и редовна здравствене контрола која ће потврдити да ли је неко способан за обављање одређених послова – објашњава Божић Трефалт.

Међутим, у пракси многим послодавцима нису познате одредбе Закона о безбедности и здравља на раду. Не примењују их како из незнања тако и због тога што сматрају да мере заштите и безбедности представљају само трошак. Све то доводи до нежељених последица, а најчешћи узроци повређивања су неношење опреме за личну заштиту, неоспособљеност запослених за безбедан рад, задаци на необезбеђеној висини, ископима и непрописно монтираним скелама, нестручност и непажња запослених и ангажовање необучених људи који раде „на црно”. Повреде се обично дешавају у првом сату или пред крај радног времена, а најучесталије су код запослених мушкараца између 36 и 55 година.

– Сезонски радници, запослени на одређено време, они који годинама обављају исту врсту посла, и радници „на црно” (22 одсто) највише гину. Неки прихватају радне задатке без претходног упознавања технологије рада, а од послодаваца често не добијају заштитну опрему попут рукавица, шлемова, цокула са тврдим ђоном и металном капицом, појасева за везивање, заштитне наочаре – објашњава Божић Трефалт.

Премда је законско право сваког запосленог да одбије посао уколико утврди да је средство којим се служи неисправно, бројни радници се на њега не позивају. Уколико се озледе повреде не пријављују, не туже надређене како би избегли дуготрајне судске процесе већ се нагоде око накнаде штете.

Када дође до повређивања послодавац је дужан према Закону о безбедности и здравља на раду да најкасније у року од 24 часа од настанка, сваку смртну, колективну, лаку и тешку повреду пријави инспекцији рада и Министарству унутрашњих послова. Он доставља извештај о повреди повређеном, као и надлежнима за здравствено, пензијско и инвалидско осигурање, на основу чега озлеђени има право на накнаду зараде у висини од 100 посто за време одсуства са посла. Ако инспектор утврди да је повреда настала зато што послодавац није применио мере из области безбедности и здравља на раду Републички завод за здравствено осигурање има право да од послодавца захтева накнаду штете за трошкове лечења настрадалог и трошкове накнаде зараде због спречености за обављање посла које иду на терет РЗЗО. Ова процедура качи особе које имају заснован радни однос. Неимари који раде „на црно” не могу остварити та права, али послодавци су у обавези да их обуче за безбедан и здрав рад.

За несавесне послодавце али и раднике који не воде рачуна о безбедности на раду закон је прописао новчане казне које се крећу од 10.000 до 1.000.000 динара. Глоба за запослене који не користе заштитне рукавице и опасач за рад на висини је између 10.000 и 20.000 динара. Удар на џеп највећи је за послодавце и износи од 800.000 до 1.000.000 динара, док мања новчана казна (400.000–500.000 динара) следи предузетницима.

Далиборка Мучибабић

-----------------------------------------------------------

За 15 одсто мање повреда

Број смртних повреда на раду у првих шест месеци ове године (14) мањи је за око 15 одсто у поређењу са истим периодом лане (16), подаци су републичког Инспектората за рад. И у Београду, у коме се деси трећина свих повреда, евидентно је њихово смањење у 2010. години (147), а прошле године било их је укупно 166.

– Од јануара до јула у Србији забележено је седам смртних повреда у индустрији, три у грађевинарству, једна у индустрији грађевинског материјала, две у пољопривреди и једна у шумарству. Било је 12 тешких повреда са смртним исходом, 553 тешке повреде, осам колективних и 128 лаких повреда на раду – кажу у Инспекторату за рад.