Агенција за телекомуникацију (Рател) сачинила је предлог новог правилника који ће прописати услове за дистрибуцију радијских и ТВ програма, а обухватиће кабловске, бежичне и сателитске дистрибутивне системе, па и дистрибуцију програма ДТХ системом. Убудуће, Рател ће давати одобрење и за ДТХ услугу. Док се правилник не усвоји, нико нема одобрење за пружање таквих услуга – каже др Милан Јанковић, извршни директор Ратела. „Политика” се обратила Рателу поводом недавног саопштења Комисије за заштиту конкуренције у коме се наводи да је кабловски оператор СББ (Српске кабловске мреже) злоупотребио доминантан положај на тржишту дистрибуције ТВ програма путем такозване ДТХ технологије. Та технологија омогућава пријем програма директно са сателита у подручјима у које није стигла кабловска ТВ. СББ је закључио уговоре о ексклузивној дистрибуцији програма са телевизијама „Пинк”, „Авала”, „Фокс”, „Кошава” – „Хепи”, „Супер ТВ”, „Метрополис”, „Ентер”, СОС и „Студио Б”. То значи да ове станице не могу да закључе уговоре са другим операторима који дистрибуирају програм истим ДТХ поступком.

На замерке Антимонополске комисије, СББ одговорио је тужбом Врховном суду Србије наводећи да је решење Комисије нерегуларно и обилује материјално и процесноправним пропустима. Ко је у праву, показаће одлука суда. Поводом оцена о злоупотреби доминантног положаја СББ-а, Рател се није огласио, иако он КДС операторима даје одобрења за рад и овлашћен је да сузбија монополска понашања.

– Налаз Антимонополске комисије не односи се на пружање услуге кабловске дистрибуције радио и ТВ програма, већ на услугу ДТХ сателитским начином. У још важећем правилнику та врста услуга није била дефинисана – рекао је Јанковић, најављујући доношење поменутог правилника.

Правилник би требало да буде усвојен до краја марта. По речима Јанковића, до сада Агенција није посебно евидентирала операторе који пружају ДТХ услуге и колико знају, тиме се баве СББ са својим огранком ТВ Тотал као и ТВ Пинк. Тек када се буде знало колико је корисника таквих услуга, биће јасније, каже саговорник, да ли неко има повлашћен положај или не.

Иако се налаз Комисије односи само на једну специфичну услугу, у јавности СББ незванично слови као монополиста. Од око 750.000 корисника кабловске мреже, више од 55 одсто претплатници су СББ-а.

Иако би се предузеће са таквим обимом посла у свету сматрало монополистом, Јанковић каже да домаћи Закон о телекомуникацијама користи другу терминологију и њих означава као „операторе са значајним тржишним уделом или СМП операторе” (скраћеница од Significant Market Power). Значајан тржишни удео по овом закону имају оператори са више од 20 одсто корисника. Такав статус у Србији, по налазу Ратела, имају „Телеком Србија” у области фиксне телефоније и СББ у кабловској дистрибуцији. То значи, напомиње Јанковић, да та предузећа не могу сама да утврђују цене својих услуга већ то чини Рател.

Док су технички услови за рад под контролом, то се не може рећи и за програмске садржаје. Недавно је Републичка радиодифузна агенција наложила КДС дистрибутерима да из програма уклоне врачаре, тумаче хороскопа, видовњаке. Кодекс о понашању емитера одавно је забранио магију, окултизам и сличне делатности. Емитери који су добили дозволе од РРА то поштују, али је чињеница да све станице у каблoвској мрежи немају дозволе. Зато РРА припрема посебан правилник који ће регулисати и област кабловске дистрибуције.

– У постојећим законима нема регулативе која би могла да се примењује без таквог правилника, нити постоји закон који прецизно дефинише права кабловских дистрибутера као и које програме могу да пуштају, а које не – каже Горан Караџић, заменик председника Савета РРА.

– Желимо да то буде квалитетан правилник на који нико неће моћи да има примедбе. Посебно је важно да се уреди питање ауторских права. Пре тога желимо да спроведемо расправу са КДС операторима и правилник проследимо на усвајање влади.

У међувремену, свим фирмама које су од Ратела добили техничка одобрења за рад, РРА је затражила уговоре на основу којих у своје системе пуштају поједине програме.

– Сада контролишемо те уговоре да видимо да ли су важећи или истекли, за која су подручја потписани и друге податке које се тичу заштите ауторских права на подручју Србије. То радимо на основу закона, а правилник треба да реши питање накнаде коју станице које немају дозволу за терестријално емитовање треба да плаћају држави преко РРА.

Закон о радиодифузији, подсећа Караџић, предвиђа да у КДС систем могу бити пуштене само станице са статусом емитера, дакле оне које имају дозволу РРА. Он напомиње да би умањили програмску понуду и оштетили грађане Србије уколико би закон тумачили ригорозно и све који немају дозволу искључили из кабловског емитовања.

М. Петрић

---------------------------------------------------

Нема праве конкуренције

У Србији је регистровано чак 80 КДС оператора који су од Ратела добили одобрење за рад.

Наш радиодифузни систем као што је познато разрушен је 1999. године а да би људи могли да примају одређене ТВ програме успостављен је овакав систем преноса и пријавио се велики број КДС оператора. Међутим, сам број не значи и да постоји права конкуренција. На овом пољу и немамо праву конкуренцију јер КДС оператори су тако географски распоређени да покривају само одређену територију. Ни један од њих, рецимо, није у конкуренцији на подручју целе републике. За разлику од мобилне телефоније, где сва три оператора раде на територији целе Србије, код кабловске дистрибуције то није случај. Већина малих оператора има неколико стотина до хиљаду претплатника, а организовани су тако да покривају месну заједницу или мање место. У овој области нема изразите конкуренције сем можда у Београду, али и ту су ретки случајеви да на истој територији имате два оператора – каже др Јанковић.

----------------------------------------------------

Криза погодује телевизијама

Србија има око 900.000 корисника кабловске и још око 250.000 корисника сателитске телевизије. То су незванични подаци – виши у односу на званичну статистику (око 800.000), јер оператори кабловске телевизије редовно пријављују мањи број корисника, како би мање платили ауторска права.

– На тржишту дистрибуције домаћих и иностраних ТВ програма има још око 200.000 потенцијалних нових претплатника. То је респектабилан број, поготово у време глобалне економске кризе. Јер, ако не буде новца за летовања и зимовања, људи ће више времена проводити у својим домовима, наравно уз телевизор – каже наш саговорник, који због природе свог посла (сарадња са кабловским операторима), инсистира на анонимности.

Према његовим речима, потенцијал од 200.000 нових корисника отвара могућност појаве новог оператора, који би уз значајне инвестиције могао да освоји значајан део слободног тржишта. Друга могућност је да нове кориснике поделе постојећи оператори, при чему треба имати у виду да је „Телеком Србија” недавно увео кабловску телевизију путем Интернета (ИПТВ). Та услуга је у Хрватској имала изузетан успех, јер њу могу да користе претплатници телефонских прикључака – предуслов је дигитална линија. А будући да „Телеком” за ову годину најављује да ће степен дигитализације подићи на 98 процената, може се очекивати да ће његова Интернет телевизија привући значајну пажњу (сада има око 5.000 корисника).

На основу расположивих података (за 2007. годину, док се за прошлу годину очекују током наредних недеља) калкулише се да оператор СББ контролише око 50 одсто тржишта. СББ због тога има статус оператора са значајним тржишним учешћем и зато он цене својих услуга не може да коригује без сагласности Републичке агенције за телекомуникације. Истовремено, Кабловско-дистрибутивни систем ПТТ има нешто више од 12 процената а Иком, око 7,5 одсто тржишног учешћа.

Марко Лакић

-----------------------------------------

Жалбе на кабловске телевизије шаљу се РАТЕЛ-у

Што се тиче квалитета услуга које пружају кабловски оператори (поједини осим телевизије нуде и интернет, а крајем ове године очекује се и телефонија) нема већих проблема. Најчешће притужбе односе се на привремени губитак слике и интернет везе.

– Ако оператор не уважава притужбе, корисник се може обратити Републичкој агенцији за телекомуникације. Ми имамо правника који се бави искључиво заштитом права корисника и његов посао је да помогне у решавању таквих случајева – каже Александра Стефановић, саветник за медије у РАТЕЛ-у.

Свака притужба, уз коју пошиљалац назначи и повратну адресу, добиће писмени одговор да ли је проблем решен, а ако није и образложење зашто није. Занемарљив проценат спорова стигне и до суда. Баш као и у случају притужбе РАТЕЛ-у, важно је да оштећени корисник наведе тачно време када није био задовољан квалитетом услуге. Ако се докаже да је био у праву, он може захтевати да се рачун умањи.