Апелациони суд у Новом Саду радио је одлично, али за то је заслужан највећи број судија који раде у судовима на територији Војводине. Они су се добро припремили за реформу правосуђа, рекла је Ната Месаровић, председница Високог савета судства (ВСС), на јучерашњој конференцији за новинаре, посвећеној резултатима рада судова током првих шест месеци ове године.

Циљ реформе правосуђа није само брзина, већ квалитетно суђење, рекла је Ната Месаровић и истакла да од судија очекује стриктно поштовање законских рокова, примену свих процесних могућности за одржавање суђења и израду одлука у разумном року.

У извештају о раду судова анализирани су резултати рада сваког појединачног суда и сваког појединачног судије.

После похвале судовима у Војводини, председница ВСС је рекла да је од Апелационог суда у Београду очекивала више, будући да у том суду ради највећи број искусних и квалитетних судија, али су њихови резултати само на задовољавајућем нивоу. Апелациони суд у Крагујевцу показао је добре резултате, али Апелациони суд у Нишу нема добар резултат јер једва испуњава норму у грађанској материји.

Посебно су похваљени виши судови у Београду, Крушевцу, Краљеву и Новом Пазару, који имају одличне резултате и уједначен темпо рада у кривици, парници, истрази, радним споровима, извршењима и оставинама.

– Од судова који нису дали очекиване резултате истиче се Виши суд у Смедереву, и то у свим материјама и очигледно је да нема довољног ангажовања свих судија. Мораће да се изјасне у чему је проблем и нешто се мора предузети. Поређења ради, судија Вишег суда у Београду завршавао је 9,57 предмета у кривици док је судија Вишег суда у Смедереву завршавао 2,63 предмета у кривици. У грађанској материји је тај однос 27,21 према 19,83 – навела је Ната Месаровић.

Слабе резултате у кривичној материји имају и виши судови у Шапцу, Ваљеву, Сремској Митровици и Суботици.

Као неоптерећени судови истичу се Виши суд у Неготину и Виши суд у Пироту. Имају мали број предмета и ту се поново појављује проблем неједнаког приступа грађана правди, јер се предмети брже решавају у судовима са малим приливом, а то је био и један од разлога за реформу правосуђа.

– Посебно истичем да ће Високи савет судства превасходно водити рачуна о оптерећености судова и изнаћи моделе да се судије концентришу на суђења, а да им се помогне у припреми предмета и изради одлука запошљавањем већег броја сарадника и саветника и никако не дозволити да се запошљавају саветници у судовима који нису оптерећени – рекла је Ната Месаровић.

Она је додала да ће судије из неоптерећених судова бити упућиване на рад у друге судове док се ситуација не стабилизује и не оцени прилив предмета.

– Рано је за сада говорити о очекивањима, јер је ово био кратак период, али резултати рада показују да све судије у Србији и даље нису исто оптерећене, а један од циљева реформе правосуђа био је да се исто оптерете јер све судије истог ранга примају исту плату. Зато ће Високи савет тражити од председника судова да изврше прерасподелу судија по материјама, јер се показало да неки судови у кривици имају лош резултат, а да су одлични у парници – рекла је председница Високог савета судства.

Највише слабости у раду показали су основни судови, који су за грађане најважнији јер се највећи број људи обраћа управо основним судовима за остварење својих права. Велики проблем постоји у Првом основном суду у Београду, који због своје територијалне надлежности има и највећи број предмета од свих основних судова у Србији.

– Високи савет судства није задовољан ни укупним резултатима рада овог суда, ни појединачно ни по материјама. Првом основном суду у Београду неопходна је помоћ и интервенција Високог савета судства. Зато ћемо прво у овом суду да изаберемо још 30 и нешто судија, јер је ситуација горућа – рекла је Ната Месаровић.

Критиковани су и резултати Управног суда, а привредни судови су изузетно похваљени јер имају одличне резултате, при чему се истичу привредни судови у Сомбору, Зрењанину и Ужицу.

Високи савет судства похвалио је и све прекршајне судове који су за првих шест месеци решили 207.331 предмет.

– Прекршајни судови су имали проблема са смештајем и техничким условима за рад, али су се и поред тога трудили и добро су радили – рекла је Ната Месаровић.

Председница Високог савета судства је истакла да су резултати рада судова представљени јавности јер ВСС нема разлога да крије резултате рада судова у реформисаној судској мрежи, али да одговорност за рад судова сносе „они који су изабрани за судије”. Најавила је дисциплинске поступке против судија који нису ажурни.

Александра Петровић