НАЈНОВИЈА ВЕСТ:

Државна ревизорска институција поднела је данас Прекршајном суду у Београду 13 захтева за покретање прекршајног поступка против четири министра и девет одговорних лица у министарствима, због кршења закона о буџетском систему, изјавио је данас Танјугу вршилац функције председника тог суда Милан Мариновић.

Захтеви су поднети против министра за рад и социјалну политику Расима Љајића, министра просвете Жарка Обрадовића, министра пољопривреде Саше Драгина и министра за инфраструктуру Милитуна Мркоњића, прецизирао је Мариновић.

Прекршајни поступци се траже и против секретара за науку и техлоошки развој Биљане Спасић, директорке Управе за трезор Светлане Љубичић и бившег директора Ивана Маричића, државног секретара министарства за рад Татјане Матић, директора Управе за ветерину Зорана Мићовића, помоћника министра пољопривде и шумарства Милана Стегића, и директора Управе за заштиту биља Јана Боћанског, државног секретара министарства за рад Зорана Мартиновића и државног секретара за министарства за науку Милоша Недељковића.

Мариновић је напоменуо да се поједина лица помињу у по два захтева.

Пошто се предмети доделе у рад судијама, они ће прво утврдити уредност захтева а потом заказати саслушање окривљених или главни претрес, напоменуо је вршилац дужности председника Прекршајног суда.

 Танјуг

Обрадовић: Поштоваћу одлуку суда

 Министар просвете Србије Жарко Обрадовић изјавио је данас да ће судији за прекшаје поднети сву документацију о раду свог министарства и да ће поштовати одлуку суда каква год да буде.

„Судији за прекшаје доставићемо бројну документацију министарства. Наравно да ћу се одазвати позиву из суда и обавестити судију о ставовима министарства”, рекао је Обрадовић агенцији Бета и истакао да ће прихватити одлуку суда каква год она буде.

Обрадовић је рекао да нема примедаба на рад Државне ревизорске институције (ДРИ), већ да напротив има добру сарадњу с том институцијом.

„Неке од примедби ДРИ-ја везане за нормативу и начин рада министарство просвете је већ прихватило и изменило”, казао је Обрадовић.

ДРИ је данас поднео прекрашајне пријаве против 14 одговорних лица у министарствима због неправилности у трошењу буџета за 2009. годину, међу којима су и четири министра - инфраструктуре Милутин Мркоњић, рада Расим Љајић, просвете Жарко Обрадовић и пољопривреде Саша Драгин.

Како је саопштио ДРИ, пријаве су поднете због више прекршаја из Закона о буџетском систему, Закона о буџету Србије, Закона о раду и Закона о јавним набавкама.

Против Жарка Обрадовића ДРИ је поднео пријаву због сумње да прекршио Закон о буџетском систему јер је исплаћивао по уговорима о делу који су закључени супротно Закону о раду, односно због тога што су уговорени послови из делокруга министарства просвете.

Бета

....................................

Државни ревизори поднеће до краја недеље прекршајне пријаве против четири министра због ненаменског трошења буџетских средства 2009. године, сазнаје „Политика”. Засад је познато да ће позив за суд добити министар пољопривреде Саша Драгин, министар инфраструктуре Милутин Мркоњић и министар просвете Жарко Обрадовић. Министри Саша Драгин и Жарко Обрадовић су „повратници у прекршају” јер су и прошле године били на тапету Државне ревизорске институције. Према нашим сазнањима, биће поднето 12 захтева за покретање прекршајних поступака против 14 државних званичника. Евентуално подношење кривичних пријава правни тим Државне ревизорске институције још разматра.

На списку оних против којих ће бити поднета прекршајна пријава налази се и Зоран Мартиновић, државни секретар Министарства за рад, затим Милан Стевић, помоћник министра пољопривреде, као и Биљана Спасић, секретар Министарства за науку и технолошки развој, и Милош Недељковић, државни секретар овог министарства.

И ове године прекршајна пријава ће бити поднета против Ивана Маричића, бившег директора Управе за трезор. Овим је Маричић постао апсолутни рекордер у броју пријава. Њега су ревизори лане теретили да није евидентирао нефинансијску имовину, али и да је са рачуна трезора позајмио новац за покривање минуса у државној каси који касније није враћен и за низ других прекршаја.

Како сазнајемо, ове године ће против корисника државних средства прекршајне пријаве бити поднете због кршења Закона о јавним набавкама, Закона о буџетском систему као и Закона о раду.  

Ревизор је у извештају указао да је Министарство пољопривреде склопило уговор о јавној набавци консултантских услуга с фирмом „Рурал системс” из Естоније. Вредност посла је 6,3 милиона динара, али, при том није евидентиран аванс од 4,7 милиона динара. Ревизијом је такође утврђено да је ово министарство 2009. године потписало уговор с фирмом „Хјулит Пакард” за увођење информационог система, вредан 329 милиона динара, иако је Законом о буџету било дозвољено 115 милиона динара.

Службеницима овог министарства замера се да послове није спроводило у складу са Законом о јавним набавкама. Увидом у књиговодствену евиденцију утврђено је да се не води књиговодствена евиденција бонова за гориво. С Пољопривредним факултетом потписан је уговор о пројекту сузбијања губара у Србији, вредан 3,7 милиона динара. Међутим, Министарство је пренаменом средстава платило овај посао. Исти пропуст направила је и Републичка дирекција за воде. Уместо за изградњу, реконструкцију и одржавање водопривредних објеката, новац је искоришћен за дотацију верским заједницама. Министарство такође није евидентирало набавке контејнера, а казне и пенали по неким судским решењима плаћени су парама намењеним за одржавање зграда и грађевинских објеката. Ревизор је утврдио и разлике исказане у годишњем финансијском извештају Министарства пољопривреде и у завршном рачуну Републике Србије. То се односи на Споразум о зајму за пројекат реформе пољопривреде у транзицији и пројекат ревитализације система за наводњавање и одводњавање.

Министарству просвете ревизори замерају да организација рачуноводства није у складу са систематизацијом радних места у министарству. Тако се догодило да су се интерни ревизори по налогу министра бавили и другим пословима, што није у складу с правилима. Намештај и постељину набављену за потребе Универзијаде у износу 551 милион динара ово министарство пребацило је као задужење Министарству одбране. Преостала средства од 38 милиона динара на крају године нису враћена у државну касу, уочили су ревизори. Такође, подаци из завршног рачуна буџета и завршног рачуна министарства се не поклапају јер су расходи министарства били већи за 53,5 милиона динара него што је приказано. Нису правдани ни расходи од 440.000 динара за Друштво математичара Србије. Министар просвете самостално је прописивао колике накнаде следују члановима Националног просветног савета, Савета за високо образовање и рад Комисије за акредитацију. Ово министарство ангажовало је „уговориоце” за послове укупне вредности од 11 милиона динара, супротно Закону о раду. Ревизори нису успели да нађу документацију којом се правда Уговор о контроли исхране и смештаја у студентским домовима. На душу Жарка Обрадовића ставља се и то што је новац намењен студентским и ученичким кредитима (17 милиона динара) искоришћен за плаћање провизије „Универзал” банци.

Министарству инфраструктуре замера се што нема интерну ревизију и што имовина министарства још није пописана, али и што у буџет нису враћени сопствени приходи у износу од 21 милион динара.

Из расхода за запослене исплаћивано је 62 милиона динара за расходе стручним услугама, а уговори о делу у износу од 11 милиона динара били су супротни Закону о раду. Контрола је показала да набавка образаца за међународни превоз робе није у складу са Законом о јавним набавкама, као и набавка канцеларијског материјала у износу од 18 милиона динара. Предузеће „Коридор 10” није вратило 25 милиона динара које је позајмило од министарства, а обавезе Кошаркашког клуба „Борац” преузете су укупном износу од 45 милиона динара, што је за 15 милиона више од износа одобреног закључком Владе Србије.

У Министарству рада, на чијем је челу Расим Љајић, уочено је да се књиговодствено стање не поклапа са стварним стањем утврђеним пописом. Ни ово министарство није успоставило интерну ревизију, а обавезе према добављачима у земљи умањене су за 20 милиона динара.

Аванси за нефинансијску имовину мањи су за 221 милион динара, што се поклапа са авансом које је предузеће „Ратко Митровић Дедиње” добило за изградњу Геронтолошког центра у Ваљеву. Ревизори истичу и да се нису уверили у неопходност примене хитног поступка јавне набавке, с обзиром на то да су радови на овом објекту почели после девет месеци. Такође, без тендера ово предузеће је добило и посао изградње Геронтолошког центра „Јеленац” у Алексинцу у вредности од 19 милиона динара. Зграде и финансијски објекти вредни 173 милиона динара такође нису пописани. Новац за формирање Фонда за подршку образовању сиромашних средњошколаца обезбеђен је из НИП-а, одакле су исплаћене и ученичке стипендије у износу од 34 милиона динара. Ово министарство није 40 одсто сопствених прихода вратило у државну касу, што је у обавези по закону. Тиме је буџет ускраћен за 170 милиона динара. Министарство рада кршило је Закон о раду закључивањем уговора о привременим и повременим пословима у периоду дужем од годину дана.

Ревизорима није било јасно ни на основу којих прописа је министарство преузело обавезу општине Шид да финансира одржавање Спомен-комплекса „Сремски фронт”. Нису приложени ни докази и рачуни за дотације невладиним организацијама. Ово министарство набављало је бонове за бензин од НИС-а, без уговора, у износу од милион динара. Предузеће „Пројектомонтажа” није испоштовало уговорене рокове, а министарство га због тога није казнило пеналима (пет одсто вредности посла на сваки дан прекорачења) када је реч о радовима у Центру за социјални рад Ужице с домским одељењем за пензионере и стара лица „Забучје”.

Као највећи пропуст из читања извештаја чини се то што је приликом куповине некретнине у Деспотовцу од Братислава Трифуновића, уместо путем јавне набавке, зграда пазарена директном погодбом. Јер, по Закону о средствима у својини Републике Србије такав уговор је ништаван, а реч је износу од 238 милиона динара које је Трифуновић добио од државе.

Министарству науке, на чији рад је истини за вољу најкраћи списак замерки, замера се што није вратило сопствена средстава у у буџет, али ни интерним актом уредило коришћење службених возила, мобилних телефона и трошкове репрезентације за кафу, ручкове и поклоне.

Бонове за гориво у вредности од 200.000 динара набављали су без поступка и без уговора.

Аница Николић

---------------------------------

Без коментара

Ниједна пријава није поднета против овлашћених лица Министарства пољопривреде и у складу са тим не желимо да коментаришемо медијскa нагађања, кажу у овом министарству.

– Извештај државне ревизије потврдио је веродостојност завршног рачуна Министарствa пољопривреде, шумарства и водопривреде и у себи је садржао само неколико примедби које су се односиле највише на процедуралне грешке, које су у свим случајевима у којима је то било могуће одмах и исправљене. Извештај ДРИ показује да није било ни у једном сегменту ненаменског трошења средстава од стране Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, чиме би био оштећен буџет Републике Србије и грађани – наводи се у писаном одговору овог министaрства.

Сличан коментар добили смо и у министарству просвете које ће се огласити „тек пошто министар Обрадовић буде званично обавештен о пријави Ревизора”.

----------------------------------

Изјава Мркоњића

Милутин Мркоњић, министар за инфраструктуру, јуче је за „Политику” рекао да ће, поштујући државне органе, па и Државну ревизорску институцију, имати одговарајући однос према свакој њиховој одлуци која се евентуално буде тицала њега лично или министарства на чијем је челу. И о томе ће обавестити јавност. Министарство за инфраструктуру је и до сада, како је навео, подржавало активности Државне ревизорске институције и редовно одговарало на све њене упите.

М.У.А.