Пензионери и запослени у јавном сектору тешко ће моћи у октобру да добију повећање личних примања које им по закону припада, кажу познаваоци буџетских бројки. Јер, према подацима Министарства финансија, минус у државној каси, само у првих седам месеци достигао је безмало 90 милијарди динара. До краја године, по закону, јаз између прихода и расхода не сме бити већи од 120 милијарди динара, односно 4,1 одсто бруто домаћег производа.

– Већ сада је извесно да то неће бити могуће – оцењује економиста Мирослав Здравковић. – То би значило да у наредних пет месеци минус може да расте највише шест милијарди месечно. То је немогуће. Јер, само у јулу у односу на јун, јаз између прихода и расхода већи је за 15 милијарди динара – каже Здравковић.

Од почетка јануара до краја јула највећи приход остварен је од пореза на додату вредност (ПДВ) – 192,35 милијарди динара, затим следе приходи од акциза са 77,58 милијарди.

Највећи расходи били су за плате запосленима – 116,47 милијарде динара, као и трансфери организацијама обавезног социјалног осигурања – 157,45 милијарди.

Кад погледа ове бројке Здравковићу је јасно шта је кумовало „пробијању” минуса. Највећим делом, расходи су повећани због индексације плата и пензија са инфлацијом. Иначе, по слову Закона о буџетском систему, плате и пензије су два пута повећане од почетка године. У јануару и априлу. Предвиђено је да у октобру то повећање буде једнако шестомесечном расту цена и половини прошлогодишњег реалног раста бруто домаћег производа.

Проблем је, међутим, што у закону постоје фискална правила првог и другог реда. Основно правило везано је за висину минуса у каси, фискални дефицит не може да буде већи од 4,1 одсто бруто домаћег производа.

– Врло је вероватно да ће приликом преговора са Међународним монетарним фондом, мисија инсистирати на томе да се од октобарске повишице одустане како би се смањио јаз између прихода и расхода. Таквих идеја већ је било приликом претходне посете мисије – каже Здравковић и додаје да пара у каси нема.

Иначе, чланови Фискалног савета су у свом првом извештају упозорили да су у прва четири месеца расходи били нешто већи него што је очекивано. Томе су кумовале, оценили су тада чувари државне касе, „велике једнократне исплате, којих је било неколико од почета године, а делом и брже извршење појединих буџетских ставки”.

– До краја године приметили смо неколико ризика да јавни расходи буду већи него што је планирано. Могуће је да исплате за пензије и плате буду за око седам милијарди динара веће од предвиђених, а издаци за социјална давања већи за око две милијарде динара – наводи се у извештају Фискалног савета од пре неколико месеци и додаје да су уочили да су неке релативно мале цифре у буџету, као што су награде за запослене, или накнада од штете, највећим делом потрошене већ у првим месецима ове године.

Због тога је могуће да ће за ове намене крајем године недостајати средства. У ризике за повећање јавних расхода изнад плана убрајају и могући притисак појединих буџетских корисника за повећање својих расхода приликом ребаланса, односно јесењег прекрајања државне касе.

Уз све поменуте ризике, чувари државне касе тада су ипак дали смирујућу оцену да ће расходи остати у границама планираним за 2011. годину. Због тога познаваоци буџетских бројки ових дана с нестрпљењем очекују други извештај Фискалног савета, у коме ће, по свему судећи, став од пре неколико месеци бити коригован.