U prvim reagovanjima, predstavnici svih stranaka ocenjuju odluku Međunarodnog suda pravde kao tešku, ali većina smatra da treba dobro i oprezno promisliti korake koje će Srbija povući posle jučerašnjeg dana. Većina, takođe, smatra da Skupština Srbije treba da zaseda i da usvoji dokument iza kojeg bi, po mogućstvu, stajali svi poslanici.

Nikolić (SNS): Teška odluka

Odluka MSP-a je jako teška za Srbiju, ali izrečena je i sada treba da razmislimo šta ćemo dalje. Trebalo bi sazvati sednicu Skupštine Srbije, na kojoj bi se raspravljalo o dokumentu koji bi trebalo da predloži velika većina poslanika, a pre toga potrebno je održati sastanak svih onih od čijeg mišljenja zavisi kako će Srbija da ide dalje. Vreme jeste teško, ali nije za tugovanje, moramo da vidimo šta ćemo dalje. Ako predsednik Srbije misli da može i dalje sam da odlučuje o sudbini cele Srbije, neka se ovog dana seća za sva vremena, jer je ova odluka doneta po njegovom zahtevu, iza tog zahteva nije stajala Srbija, već njen predsednik i ekipa sa kojom on vodi Srbiju.

Grubješić (G17 plus): Presedan s posledicama

Ovakav stav MSP-a je, u suštini, samo jedan u nizu presedana u međunarodnom pravu, koji će imati posledice po međunarodni poredak, jer ohrabruje secesionističke pokrete širom sveta. Za Srbiju je ovakvo mišljenje samo deo procesa diplomatske, pravne i političke borbe za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta, a krajnji cilj treba da bude otvaranje pregovora, koji bi doveli do istorijskog sporazuma srpskog i albanskog naroda.

Jovanović (LDP): Odluka obavezuje na promene

Odluka MSP-a nas obavezuje na promene. Svi dalji potezi naše spoljne politike treba da budu instrument za realizaciju glavnog političkog cilja – brzog ulaska u EU. LDP traži od premijera i vlade da organizuju posebnu sednicu Narodne skupštine na kojoj će biti utvrđena nova politika Srbije. Svaki naš dalji korak mora voditi računa o interesima Srba na Kosovu, njihovom sigurnom životu, bezbednosti i imovinskim pravima. Od ogromne je važnosti da nijednim potezom ne dovedemo u pitanje svoju poziciju u regionu nego da upravo u odnosima sa svojim susedima pokažemo odlučnost da se menjamo.

Todorović (SRS): Zgaženo pravo

Svojom odlukom MSP je žestoko pogazio međunarodno pravo, jer proglašenje nezavisnosti Kosova nema uporište u međunarodnom pravu. Srbija posle ovakve odluke ne sme da ulazi u bilo kakve razgovore i pregovore, koji bi doveli u pitanje suverenitet Srbije, a treba i da odbije da piše rezoluciju sa EU. SRS će već danas tražiti zakazivanje sednice Skupštine Srbije, a od vlade zahteva da zatraži sednicu Saveta bezbednosti UN, da otkaže misiju Euleksa, da se Unmik vrati na KiM i da se insistira na Rezoluciji 1244 SB UN o KiM.

Samardžić (DSS): Vlast da ode

Mišljenje MSP-a iznelo je na videlo katastrofalne rezultate celokupne politike vlasti u Srbiji prema južnoj srpskoj pokrajini. Traženje mišljenja od MSP-a o pitanju koje su sami formulisali deo je ove neodgovorne politike. Sada kada je izvesno da je mišljenje MSP-a krajnje nepovoljno po državne interese Srbije otvara se pitanje odgovornosti kreatora i izvršitelja ove poražavajuće politike. Zbog svoje političke sebičnosti i državničke nesposobnosti oni, na čelu sa predsednikom republike, moraju što pre da odu.

Marković (JS): Neprihvatljiva nezavisnost

Skupština Srbije, kao najviši organ u državi, ne sme da sedi skrštenih ruku, već treba da donesemo neku rezoluciju koja bi sadržala i obrazloženje zašto MSP nije doneo mišljenje da je prekršeno međunarodno pravo. Rezolucijom treba dati i puno ovlašćenje Borisu Tadiću da nastavi pregovore tamo gde je stao.

Drašković (SPO): Primiti sa uvažavanjem

Savetodavno mišljenje MSP-a moramo da primimo sa uvažavanjem. U saradnji sa EU i međunarodnom zajednicom, a ne u sukobu sa njima i sa vlastima u Prištini, moguće je da srpski narod sa Kosova bude ekonomski, kulturno i duhovno povezan sa Srbijom. Našu državnu strategiju moramo da podredimo ovim realnim ciljevima, jer samo takav put vodi ka pomirenju Srba i Albanaca i evropeizaciji regiona.

M. Č.

Dačić: Mišljenje MSP nije poraz Srbije

Zamenik premijera i lider Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić ocenio je danas da mišljenje MSP ne treba smatrati porazom Srbije na međunarodnom planu i istakao da Srbija treba da ostane dosledna u zaštiti nacionalnih i državnih interesa mirnim i diplomatskim putem.

„Ovakvo savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde ne znači da je opravdana secesija Albanaca na Kosovu”, ocenio je Dačić u izjavi Tanjugu.

On je dodao da je doneto jedno savetodavno mišljenje koje ima „više politički nego pravni prizvuk”.

Dačić je objasnio da se „nije ulazilo u suštinu samog procesa secesije i nasilnog odvajanja jednog dela teritorije” i dodao da je siguran da se „možda danas raduju mnogi secesionistički krajevi u Evropi i širom sveta jer time imaju opravdanje za neke svoje buduće poteze”.

„Srbija sa uvažavanjem poštuje i prati ono što radi MSP zato što je to organ UN, ali ne možemo se otrgnuti utisku da ovde ipak nije samo u pitanju bilo međunarodno pravo već da se taj sud bavio i bio više pod uticajem politike nego pravnih argumenata. Bojim se da je ovde snaga argumenata ustukla pred argumentima snage”, ukazao je Dačić.

Prema njegovim rečima, mišljenje MSP po kome jednostrana odluka i jednostrana deklaracija takozvanih prištinskih vlasti ne krši međunarodno pravo jeste loše za Srbiju.

Ovo je nastavak nečega što je započelo još od Badinterove komisije, kada se procenjivalo o načinu raspada bivše SFRJ, ocenio je Dačić i dodao da je ipak veoma teško očekivati da sudije iz država koje su priznale nezavisnost Kosova glasaju drugačije od zvanične politike njihovih država.

„Srbija treba da ostane dosledna... da ostanemo verni zastiti naših nacionalnih i državnih interesa mirnim i diplomatskim putem i da tražimo od međunarodne zajednice da osigura mir, sigurnost i bezbednost za sve građane Kosova i Metohije, i u skladu sa tim, odgovornost je međunarodne zajednice da zaštiti Srbe na Kosovu i Metohiji jer nemamo tamo našu vojsku i policiju” rekao je on. On je podvukao da Srbija treba da nastavi sa diplomatskim aktivnostima i da se nada i očekuje da će Rusija i Kina i ubuduće biti spremne da ulože veto ukoliko na dnevni red SB bude došlo pitanje priznavanje nezavisnosti Kosova.

Dačić je naglasio da Beograd, takođe, treba da nastavi dobre odnose sa zemljama EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova čime će, ocenio je, biti sprečeno da evropske integracije Srbije budu uslovljene njenim priznavanjem nezavisnosti Kosova.

On je kazao da je u Srbiji potrebno jedinstvo i sloga da se prevaziđu političke razlike jer po pitanju nacionalnih i državnih interesa svakako nije najbitnije da li smo vlast ili opozicija. „Siguran sam da će i vlada i skupština imati dovoljno političke mudrosti da donesemo takve političke deklaracije i rezolucije koje će govoriti o tome da Srbija neće odustati od borbe za Kosovo i Metohiju” rekao je on.

Sonja Liht: Još jednom potvrđeno da je politika jača od prava

Navodeći da je odluka Međunarodnog suda pravde „manje-više ipak očekivana”, Sonja Liht, predsednica Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova Srbije, kaže za „Politiku” da je „možda za koju nijansu tvrđe nego što se očekivalo da će biti savetodavno mišljenje”.

„Tu je bilo dosta nekih formalnopravnih objašnjenja, npr. da s jedne strane nije prekršen ustavni okvir zato što oni koji su proglasili nezavisnost nisu bili zahvaćeni ustavnim okvirom. Pošto je ustavni okvir deo međunarodnog pravnog sistema, a on nije predviđao da ovi ljudi proglase nezavisnost, onda samim tim oni i ne krše međunarodno pravo – to meni kao laiku, ali vrlo zainteresovanom laiku i nekom ko se ipak dosta dugo bavi celom tom pričom, izgleda dosta čudno”, rekla je Sonja Liht dodavši da sud nije ulazio u meritum stvari navodeći jasno i zbog čega nije govorio o pravu na secesiju – zato što nije pitan o tome.

„Sud je pitan o nečem drugom i sudije u stvari ne govore da li je to pravedno ili nepravedno, oni samo govore o tome da proglašenje nezavisnosti nije ugrozilo postojeće principe međunarodnog prava. Doduše, ne kažu da je bilo u skladu ’sa’, ali kažu da ’nije ugrozilo’ i zato ja verujem da će jako mnogo međunarodnih pravnika ovih dana i nedelja dugo i intenzivno raspravljati o ovoj presudi”, ističe ona.

Prema njenim rečima, još jednom se potvrdilo da je politika jača od prava i da je politički uticaj u stvari prevladao.

Govoreći o predstojećim koracima Srbije, ona ocenjuje da proces pred Generalnom skupštinom UN uopšte neće biti jednostavan.

„Verujem da će podrška u Generalnoj skupštini biti dosta podeljena, više nego kada je bila reč o savetodavnom mišljenju. I mislim da je jako važno sada ozbiljno odmeriti svaki korak, ne ići na konfrontiranje sa dobrim delom sveta, nego pokušati naći takav način daljeg vođenja našeg ’slučaja’ i naših interesa i politike, koji će maksimalno da doprinese tome da Srbija postane deo i da je razumeju kao integrativni deo međunarodne zajednice”, ističe Sonja Liht.

B. B.

-----------------------------------------------------

Vejvoda: Sa EU raditi na novoj rezoluciji

Direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda kaže za „Politiku” da se ne upušta u prava tumačenja, ali da je sa političkog stanovišta mišljenje MSP-a neočekivano i otrežnjujuće. Vejvoda ipak naglašava da ovo nije nikakva presuda nego neobavezujuće savetodavno mišljenje, „bez obzira na težinu, značaj i reperkusije koje će imati u drugim delovima sveta”.

„Što se tiče Beograda i Prištine, ono daje veoma snažan simbolički signal, ali, s druge strane, ne rešava realnost na terenu. Čini mi se da Srbija u svojim namerama da ide ka novim razgovorima ili pregovorima, kako god to nazvali, mora sada tesno da radi sa EU, koja je ipak prioritet naše spoljne politike”, kaže Vejvoda.

„Čini mi se da ne možemo sada, ovakvi kakvi jesmo i sa ovakvom odlukom, nešto sami da pokušavamo. To samo može da vodi u sledeći poraz u Generalnoj skupštini UN, gde će ovo savetodavno mišljenje da proizvede novu rezoluciju”, kaže Vejvoda predlažući da bi suština rezolucije, koju bismo morali da sačinimo sa EU „ako želimo da dobije većinu glasova”, mogla da pozove strane na razgovore koje bi uz posredovanje nastojale da reše ona pitanja koja nisu rešena u interesu dalje stabilizacije i mira u regionu.

„I dalje ima pet zemalja koje nisu priznale nezavisnost Kosova i ja ne očekujem da će one to da učine, čak i sa ovakvim savetodavnim mišljenje, barem ne na neki srednji rok. S obzirom na sve osetljivosti evropske istorije povodom ovakvih pitanja, u tome vidim prostor da se nađe jezik koji bi mogao da sačini prihvatljivu rezoluciju za Srbiju i za EU”, zaključuje Vejvoda.

B. M.