У првим реаговањима, представници свих странака оцењују одлуку Међународног суда правде као тешку, али већина сматра да треба добро и опрезно промислити кораке које ће Србија повући после јучерашњег дана. Већина, такође, сматра да Скупштина Србије треба да заседа и да усвоји документ иза којег би, по могућству, стајали сви посланици.

Николић (СНС): Тешка одлука

Одлука МСП-а је јако тешка за Србију, али изречена је и сада треба да размислимо шта ћемо даље. Требало би сазвати седницу Скупштине Србије, на којој би се расправљало о документу који би требало да предложи велика већина посланика, а пре тога потребно је одржати састанак свих оних од чијег мишљења зависи како ће Србија да иде даље. Време јесте тешко, али није за туговање, морамо да видимо шта ћемо даље. Ако председник Србије мисли да може и даље сам да одлучује о судбини целе Србије, нека се овог дана сећа за сва времена, јер је ова одлука донета по његовом захтеву, иза тог захтева није стајала Србија, већ њен председник и екипа са којом он води Србију.

Грубјешић (Г17 плус): Преседан с последицама

Овакав став МСП-а је, у суштини, само један у низу преседана у међународном праву, који ће имати последице по међународни поредак, јер охрабрује сецесионистичке покрете широм света. За Србију је овакво мишљење само део процеса дипломатске, правне и политичке борбе за очување суверенитета и територијалног интегритета, а крајњи циљ треба да буде отварање преговора, који би довели до историјског споразума српског и албанског народа.

Јовановић (ЛДП): Одлука обавезује на промене

Одлука МСП-а нас обавезује на промене. Сви даљи потези наше спољне политике треба да буду инструмент за реализацију главног политичког циља – брзог уласка у ЕУ. ЛДП тражи од премијера и владе да организују посебну седницу Народне скупштине на којој ће бити утврђена нова политика Србије. Сваки наш даљи корак мора водити рачуна о интересима Срба на Косову, њиховом сигурном животу, безбедности и имовинским правима. Од огромне је важности да ниједним потезом не доведемо у питање своју позицију у региону него да управо у односима са својим суседима покажемо одлучност да се мењамо.

Тодоровић (СРС): Згажено право

Својом одлуком МСП је жестоко погазио међународно право, јер проглашење независности Косова нема упориште у међународном праву. Србија после овакве одлуке не сме да улази у било какве разговоре и преговоре, који би довели у питање суверенитет Србије, а треба и да одбије да пише резолуцију са ЕУ. СРС ће већ данас тражити заказивање седнице Скупштине Србије, а од владе захтева да затражи седницу Савета безбедности УН, да откаже мисију Еулекса, да се Унмик врати на КиМ и да се инсистира на Резолуцији 1244 СБ УН о КиМ.

Самарџић (ДСС): Власт да оде

Мишљење МСП-а изнело је на видело катастрофалне резултате целокупне политике власти у Србији према јужној српској покрајини. Тражење мишљења од МСП-а о питању које су сами формулисали део је ове неодговорне политике. Сада када је извесно да је мишљење МСП-а крајње неповољно по државне интересе Србије отвара се питање одговорности креатора и извршитеља ове поражавајуће политике. Због своје политичке себичности и државничке неспособности они, на челу са председником републике, морају што пре да оду.

Марковић (ЈС): Неприхватљива независност

Скупштина Србије, као највиши орган у држави, не сме да седи скрштених руку, већ треба да донесемо неку резолуцију која би садржала и образложење зашто МСП није донео мишљење да је прекршено међународно право. Резолуцијом треба дати и пуно овлашћење Борису Тадићу да настави преговоре тамо где је стао.

Драшковић (СПО): Примити са уважавањем

Саветодавно мишљење МСП-а морамо да примимо са уважавањем. У сарадњи са ЕУ и међународном заједницом, а не у сукобу са њима и са властима у Приштини, могуће је да српски народ са Косова буде економски, културно и духовно повезан са Србијом. Нашу државну стратегију морамо да подредимо овим реалним циљевима, јер само такав пут води ка помирењу Срба и Албанаца и европеизацији региона.

М. Ч.

Дачић: Мишљење МСП није пораз Србије

Заменик премијера и лидер Социјалистичке партије Србије Ивица Дачић оценио је данас да мишљење МСП не треба сматрати поразом Србије на међународном плану и истакао да Србија треба да остане доследна у заштити националних и државних интереса мирним и дипломатским путем.

„Овакво саветодавно мишљење Међународног суда правде не значи да је оправдана сецесија Албанаца на Косову”, оценио је Дачић у изјави Танјугу.

Он је додао да је донето једно саветодавно мишљење које има „више политички него правни призвук”.

Дачић је објаснио да се „није улазило у суштину самог процеса сецесије и насилног одвајања једног дела територије” и додао да је сигуран да се „можда данас радују многи сецесионистички крајеви у Европи и широм света јер тиме имају оправдање за неке своје будуће потезе”.

„Србија са уважавањем поштује и прати оно што ради МСП зато што је то орган УН, али не можемо се отргнути утиску да овде ипак није само у питању било међународно право већ да се тај суд бавио и био више под утицајем политике него правних аргумената. Бојим се да је овде снага аргумената устукла пред аргументима снаге”, указао је Дачић.

Према његовим речима, мишљење МСП по коме једнострана одлука и једнострана декларација такозваних приштинских власти не крши међународно право јесте лоше за Србију.

Ово је наставак нечега што је започело још од Бадинтерове комисије, када се процењивало о начину распада бивше СФРЈ, оценио је Дачић и додао да је ипак веома тешко очекивати да судије из држава које су признале независност Косова гласају другачије од званичне политике њихових држава.

„Србија треба да остане доследна... да останемо верни застити наших националних и државних интереса мирним и дипломатским путем и да тражимо од међународне заједнице да осигура мир, сигурност и безбедност за све грађане Косова и Метохије, и у складу са тим, одговорност је међународне заједнице да заштити Србе на Косову и Метохији јер немамо тамо нашу војску и полицију” рекао је он. Он је подвукао да Србија треба да настави са дипломатским активностима и да се нада и очекује да ће Русија и Кина и убудуће бити спремне да уложе вето уколико на дневни ред СБ буде дошло питање признавање независности Косова.

Дачић је нагласио да Београд, такође, треба да настави добре односе са земљама ЕУ које нису признале независност Косова чиме ће, оценио је, бити спречено да европске интеграције Србије буду условљене њеним признавањем независности Косова.

Он је казао да је у Србији потребно јединство и слога да се превазиђу политичке разлике јер по питању националних и државних интереса свакако није најбитније да ли смо власт или опозиција. „Сигуран сам да ће и влада и скупштина имати довољно политичке мудрости да донесемо такве политичке декларације и резолуције које ће говорити о томе да Србија неће одустати од борбе за Косово и Метохију” рекао је он.

Соња Лихт: Још једном потврђено да је политика јача од права

Наводећи да је одлука Међународног суда правде „мање-више ипак очекивана”, Соња Лихт, председница Спољнополитичког савета Министарства спољних послова Србије, каже за „Политику” да је „можда за коју нијансу тврђе него што се очекивало да ће бити саветодавно мишљење”.

„Ту је било доста неких формалноправних објашњења, нпр. да с једне стране није прекршен уставни оквир зато што они који су прогласили независност нису били захваћени уставним оквиром. Пошто је уставни оквир део међународног правног система, а он није предвиђао да ови људи прогласе независност, онда самим тим они и не крше међународно право – то мени као лаику, али врло заинтересованом лаику и неком ко се ипак доста дуго бави целом том причом, изгледа доста чудно”, рекла је Соња Лихт додавши да суд није улазио у меритум ствари наводећи јасно и због чега није говорио о праву на сецесију – зато што није питан о томе.

„Суд је питан о нечем другом и судије у ствари не говоре да ли је то праведно или неправедно, они само говоре о томе да проглашење независности није угрозило постојеће принципе међународног права. Додуше, не кажу да је било у складу ’са’, али кажу да ’није угрозило’ и зато ја верујем да ће јако много међународних правника ових дана и недеља дуго и интензивно расправљати о овој пресуди”, истиче она.

Према њеним речима, још једном се потврдило да је политика јача од права и да је политички утицај у ствари превладао.

Говорећи о предстојећим корацима Србије, она оцењује да процес пред Генералном скупштином УН уопште неће бити једноставан.

„Верујем да ће подршка у Генералној скупштини бити доста подељена, више него када је била реч о саветодавном мишљењу. И мислим да је јако важно сада озбиљно одмерити сваки корак, не ићи на конфронтирање са добрим делом света, него покушати наћи такав начин даљег вођења нашег ’случаја’ и наших интереса и политике, који ће максимално да допринесе томе да Србија постане део и да је разумеју као интегративни део међународне заједнице”, истиче Соња Лихт.

Б. Б.

-----------------------------------------------------

Вејвода: Са ЕУ радити на новој резолуцији

Директор Балканског фонда за демократију Иван Вејвода каже за „Политику” да се не упушта у права тумачења, али да је са политичког становишта мишљење МСП-а неочекивано и отрежњујуће. Вејвода ипак наглашава да ово није никаква пресуда него необавезујуће саветодавно мишљење, „без обзира на тежину, значај и реперкусије које ће имати у другим деловима света”.

„Што се тиче Београда и Приштине, оно даје веома снажан симболички сигнал, али, с друге стране, не решава реалност на терену. Чини ми се да Србија у својим намерама да иде ка новим разговорима или преговорима, како год то назвали, мора сада тесно да ради са ЕУ, која је ипак приоритет наше спољне политике”, каже Вејвода.

„Чини ми се да не можемо сада, овакви какви јесмо и са оваквом одлуком, нешто сами да покушавамо. То само може да води у следећи пораз у Генералној скупштини УН, где ће ово саветодавно мишљење да произведе нову резолуцију”, каже Вејвода предлажући да би суштина резолуције, коју бисмо морали да сачинимо са ЕУ „ако желимо да добије већину гласова”, могла да позове стране на разговоре које би уз посредовање настојале да реше она питања која нису решена у интересу даље стабилизације и мира у региону.

„И даље има пет земаља које нису признале независност Косова и ја не очекујем да ће оне то да учине, чак и са оваквим саветодавним мишљење, барем не на неки средњи рок. С обзиром на све осетљивости европске историје поводом оваквих питања, у томе видим простор да се нађе језик који би могао да сачини прихватљиву резолуцију за Србију и за ЕУ”, закључује Вејвода.

Б. М.