Тема дана

Солидарно против фашизма

Осветљавање Споменика вешаним родољубима на Терзијама код броја 23 (Фото Д. Јелен)

Симболичним осветљавањем Споменика вешаним родољубима који се налази на Терзијама код броја 23, и приказивањем фотографија петорице Београђана који су на том месту обешени 1941. године, активисти Иницијативе младих за људска права обележили су 9. новембар.

Пред окупљенима је прочитан проглас упућен државним институцијама у коме, између осталог, пише: „У име жртава фашизма и у име будућности друштва у Србији, захтевамо од Владе Републике Србије, Скупштине, судова и свих других институција у земљи да гарантују непонављање злочина из прошлости, спрече ревизију историје и одбацивање антифашистичке традиције. Први корак је достојно обележавање и сећање на партизански покрет из Другог светског рата.”

Организатори су истакли да је антифашизам једна од темељних европских вредности, нераскидиво повезан са демократијом и владавином права. Држава која одбацује антифашистичку традицију и одбија суочавање са сопственом прошлошћу, осуђена је на понављање историје, закључено је на скупу.

Неколико стотина људи шетњом у центру Београда обележило је јуче Међународни дан борбе против фашизма, расизма, антисемитизма и ксенофобије. Паролама „Солидарно против фашизма”, „Време је за равноправност” и „Антифашизам је мој избор”, активисти покрета „Антифашисткиње и антифашисти у акцији”, „Жене у црном” и грађани исказали су на платоу испред Филозофског факултета незадовољство деловањем фашистичких и неонацистичких група у Србији.

Окупљени су поручили да је неопходно да се одлучно стане на пут неофашистичким покретима који се рађају и шире Европом. Са поруком, не страху, репресији и дискриминацији, говорници су позвали цело друштво да се супротстави фашизму на послу, у школи, улици...

– Дужни смо да се супротставимо свим облицима дискриминације, било према женама, радницима, малим верским заједницама, Ромима или геј популацији – рекла је Марија Радован из покрета „Антифашисткиње и антифашисти у акцији”.

На скупу који је започео шетњом од Трга Николе Пашића, као примере постојања фашизма и расизма у Србији наведени су случајеви напада на Роме и отказивање геј параде.

Пре антифашистичке шетње, активисткиње „Жена у црном” испред Скупштине града Београда одржале су перформанс против фашизма. Оне су узвикивале пароле: „Младића и Хаџића у Хаг”, „Солидарно против фашизма” и „Непризнавање ратних злочина и геноцида је злочин”. Активисткиње су желеле да оду до Дома Народне скупштине на Тргу Николе Пашића, али им је полиција, која је обезбеђивала све скупове, то допустила тек после десетоминутних преговора јер је седница републичког парламента била у току.

Ј. Ц.
објављено: 10/11/2009

Последњи коментари

želimir  | 12/11/2009 12:15

Homoseksualci su se dosetili.Ovakve manifestacie antifašita i antifašistkinja, su ustvari paravan iza koga su se (ne)vešto sakrili.Po njihovim merilima, svi mi normalni i porodični ljudi, koji se protivimo javnom pederisanju, jer to vređa naš srpski i pravoslavni moral, smo fašisti!? Ako je to tako,a jeste, onda sam ja ponosan što sam fašista.Dođite da me uhapsite.

Vladimir  | 13/11/2009 10:55

Pa ne mozete biti selektivno antifasita. Romi, nacionalne manjine, samohrane majke, da, to moze, homoseksualci ne mogu?! kada cete shvatiti da je srz fasizma upravo u degradaciji onih drustvenih grupa koje nisu po volji nekakvoj samoprolamovanoj vecini. Fasizam je ideja da su neki ljudi bolji od drugih, a da oni koji nisu "po normi" treba da nestanu. Da li tako i homoseksualci treba da nestanu? I nije li to onda fasizam? Ja bih rekao da jeste, i pored sve pravoslavne vere i savesti kojom se dicite.

Consul Romanum  | 16/11/2009 23:48

@ MiL de BaKrus, postovani gospodine, napisali ste tuzan prilog, ali pun istine, bez tih nasih seljaka bi Srbija odavno otisla na dobos.Ti nasi seljaci su bili uvek ti koji su posle raznih kataklizmi uspeli da prehrane nas narod, nisu nikada dobili orden ni Belog orla, ni Sv.Save, cak ni Legiju casti. Trebalo bi da im palimo svece.@ Vladimir, malo gresite, fasizam koji Vi navodite nema veze sa problemom, to se jednsotavno zove diskriminacija, ima je svuda. Fasizam je bio pokret u Italiji, jedna stranka,malo nastrana ako izuzmemo teznju za kolonijama, ali ko te teznje u to doba nije imao. Nazalost vecina naroda se jos uvek secá one " smrt fasizmu-sloboda narodu" i poisvecuje sve negativno sa fasizmom, izgleda da su nacizam prevideli, a mozda i nisu bolje znali.