Три страха која су најприсутнија код становника Србије јесу страх од сиромаштва, губитка посла и нестанка сопственог народа, показало је јуче представљено истраживање Факултета за културу и медије Универзитета Мегатренд у Београду и ТНС „Медијум галупа”, компаније за истраживање тржишта, јавног мњења и медија.

– Код наших грађана колективни страхови потискују индивидуалне. Примећује се, такође, да су страхови већи 2009. него што су били пре пет година – објаснио је јуче на конференцији за новинаре Србобран Бранковић, професор на овом универзитету и руководилац пројекта спроведеног у оквиру предмета медијска аналитика.

Резултати истраживања указали су и на чињеницу да се последице ратних збивања деведесетих још осећају, па је етничка дистанца и даље изражена.

– На скали прихваћености, односно одбојности, од плус пет до минус пет, Албанци су добили минус 3,3, Хрвати минус два, Мађари минус 1,6, а исту оцену добили су Роми, Бошњаци и Македонци – минус 1,3 – рекао је Бранковић и додао да су нам најмање одбојни Црногорци са оценом минус 0,5 и Македонци са минус 0,1.

Ако је веровати истраживању, најприхватљивији грађанима Србије су Руси, па Италијани и Јапанци. С друге стране, највећу одбојност осећамо према Американцима и Енглезима. Из резултата истраживања закључује се да у Србији и даље влада изразита одбојност према мањинским сексуалним групама.

– Она је највећа према транссексуалцима, који су добили оцену минус 4,5, а следи геј популација и бисексуалци са минус 4,1, док су лезбијке добиле оцену минус 3,9. Једини који су добили  позитивну оцену јесу хетеросексуалци и то 3,2 – казао је Бранковић и додао да нетрпељивост према сексуалним мањинама расте са порастом година живота, а опада са порастом образовања.

У градовима најцењеније професије су спортисти и забављачи, а у селима пољопривредници, свештеници и лекари. Најнепопуларнији су политичари, судије, адвокати и приватни власници великих фирми.

– У млађој генерацији преовлађује изразито негативан став према „жестоким момцима”. Ипак, у групи 18 до 24 године шест одсто каже да су им те особе блиске, три одсто да су им изразито блиске, а у групи 25–30 година је још више симпатизера. Док пет одсто сматра ове особе блиским и још толико изразито блиским – навео је Бранковић резултате истраживања.

Жарко Требјешанин, професор Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију, казао је да није изненађен због чињенице да су код нас израженији колективни страхови, јер су они повезани са ситуацијом у којој се земља налази – у стању рата или кризе.

– Ови страхови се врло реални и актуелни, а нарочито су повезани са државним проблемима. Када погледамо резултате етничке дистанце видећемо да је она мања него што је била раније – образложио је Требјешанин и истакао да је ово истраживање показало и то да је у Србији присутна хомофобија која је, у ствари, одраз нетолеранције.

Ово истраживање рађено је на узорку 2.400 грађана, узраста од 18 и више година, а правилно су заступљени полови, старосне и образовне групе.

В. Дугалић