Новинска агенција Бета пренела је у вест у којој стоји да је Влада Руске Федерације уврстила Србију с Косовом у списак држава с, такозваном, сложеном друштвено-политичком ситуацијом. Због тога ће, каже се у информацији чији се извор не наводи, руске дипломате који раде на територији наше земље убудуће имати плате веће за 20 одсто и – бенефицирани радни стаж.

Мало је рећи да је Бетина информација изазвала збуњеност у Београду. Јер, одлуком Москве, Србија је сврстана у исту раван с Грузијом, Абхазијом, Гватемалом, Израелом, Ираном, Северном Корејом, Суданом, Таџикистаном и Чадом. Оно што највише збуњује је објашњење по којем је реч о земљама у којима постоји „експлозивна друштвено-политичка ситуација као резултат неефикасности централне власти, заосталог економског устројства, енергетске зависности, ниског стандарда становништва, раста криминалитета”.

Проверили смо, иницијативу за повишење плате и редефинисање радног стажа службеницима који раде у земљама у којима свакодневни посао захтева, у најмању руку, посебну пажњу и посебно ангажовање, даје Министарство иностраних послова РФ. Поменута иницијатива се уобличава на основу информација које амбасаде свакодневно добијају с терена. У случају Србије то се, свакако, односи и на Косово, као најделикатнији део српског простора за рад дипломатских службеника. Коначну одлуку по овом питању, наравно, доноси Влада.

А да је Бетина вест изазвала не малу забуну у српској јавности сведочи, пре свега, реакција Центра за европске студије из Београда, који поставља питање: шта то Русија зна што Србија, ЕУ, САД и НАТО не знају, и шта се подразумева под „експлозивном друштвено-политичком ситуацијом”.

Право место за сва објашњења у вези са овом информацијом свакако је амбасада Руске Федерације у Београду. Али, како нам је јуче саопштено из кабинета амбасадора Александра Конузина, вест коју је пренела Бета могла би се показати и као преурањена. Наиме, поменуто повећање плата руском дипломатском особљу у Београду, за сада, не следује, кратко нам је саопштено у Служби протокола. За било каква даља објашњења, према речима представника амбасаде, тренутно – нема места.

У потрази за правим узроком стављања Србије на листу земаља са „отежаним условима рада”, обратили смо се и руским представницима штампе који раде у Београду. Како нам је рекао Николај Соколов, дописник агенције РИА Новости, оваква пракса није неуобичајена и примењује се у свим земљама с којима Руска Федерација одржава дипломатске односе. По његовим речима, Србија је и до сада спадала у земље у којима се од дипломатског особља захтева „посебно ангажовање”, али свакако није спадала у категорију која обезбеђује за петину веће плате од оних које добијају службеници који раде на „мирним теренима”.

Да је одлука о сврставању дипломата који живе и раде у Србији искључиво ствар руске дипломатске службе и да се не односи на остале руске грађане ангажоване на пословима ван домовине потврдио нам је и Александар Бељченко, дописник и политички аналитичар недељника „Трибуна”, гласила компаније „Гаспром”. Како наводи Бељченко, новинари „Трибуне” који раде у иностранству прилагођавају се ситуацији на терену и, у том смислу, никаква посебна категоризација међу њима не постоји. Ипак, треба имати у виду да све ово важи за земље за које ванредне одлуке нису ни неопходне, објашњава он.

Да ли ће руски дипломатски службеници ангажовани у Србији, заиста, добити веће плате нема неког посебног значаја. Ипак, уколико је тачнаинформација о сврставању наше земље у категорију држава са „сложеном друштвено-политичком ситуацијом”, и то свега неколико дана после одржавања Стратегијске војне конференције партнера НАТО у Београду, па још и у предизборној години, много шта добија посебан значај.

Слободан Самарџија

-----------------------------------------------------------

Косово и социјалне тензије фактори ризика

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић објашњава за „Политику” да је већина западних земаља, од Европске уније до Канаде и САД, већ одавно класификовала Србију у групу земаља с повишеним ризиком. „Заправо, многе од њих нису нас никада ни декласификовале из те групе, од ратних 1990-их наовамо, па смо тако и остали у тој зони”, наводи Анђелковић.

Ризик објективно код нас јесте повећан, јер Русија третира Косово као део Србије и покрајина јесте фактор могуће нестабилности, па Русија има потпуно природан разлог да третира нашу земљу као зону повећаног ризика, додаје овај аналитичар. „Западне земље које Косово не третирају као део Србије ту врсту изговора немају, па ипак се код њих повећање плате за службовање у Србији креће од 15 до 25 одсто, у зависности од земље до земље. Ако посматрамо Косово као део Србије, онда смо ми и те како упоредиви с Грузијом, Ираном, Израелом, Таџикистаном и осталима. Јер, не може Русија, као земља која признаје интегритет Србије, да издвоји Косово и да каже да њихове дипломате које раде у покрајини имају веће плате него оне у Београду. Један од критеријума повишеног ризика је и сиромаштво јер постоји могућност да дође до социјалних турбуленција, па бисмо и из тог угла могли да се сврстамо у категорију ризичних земаља”, каже Анђелковић.

Б. Б.