Из Србије нико није одговорио на петицију Коалиције удружења избеглица, највише разумевања показао Савет ЕвропеПосле најаве да би Хрватска могла 1. јула 2013. да постане пуноправна чланица ЕУ, поставља се питање да ли ће Загреб успети до краја овог месеца у преговорима са Бриселом затвори Поглавље 23 о правосуђу и темељним људским правима. Или ће, како траже представници избеглих и прогнаних Срба из Хрватске, који су прикупили 70.000 потписа за подршку својој петицији, затварање овог поглавља бити одложено до краја године – све док се не буду размотрени њихови имовински и други захтеви, „тешки” више од 30 милијарди евра.

Миодраг Линта, председник Коалиције удружења избеглица, каже за „Политику” да званични Београд не подржава петицију.

– Предали смо 26. маја наш извештај од 16 страна Венсану Дежеру, шефу делегације ЕУ у Србији, као одговор на извештај хрватске премијерке Јадранке Косор, у којем се тврди да је Хрватска у преговорима о приступању ЕУ испунила све обавезе из Поглавља 23 о правосуђу и темељним људским правима. Показали смо низом чињеница у нашем извештају да то напросто није тачно. Замолили смо господина Дежера да апелује на ЕУ да пролонгира на шест месеци одлуку о затварању Поглавља 23, с циљем да се у том периоду отвори суштински дијалог са Хрватском и да се пронађе правично решење за 12 захтева из наше петиције – открива Линта.

Са садашњих 70.000 потписа, циљ Коалиције је да до јесени прикупи 100.000 потписника, додаје наш саговорник. Још у новембру су послали петицију на енглеском језику на 150 адреса у свету, укључујући све амбасадоре ЕУ у Србији и Хрватској, представнике водећих међународних организација у Србији и Хрватској, челнике свих организација у систему УН и генералног секретара Бан Ки Муна. Петицију смо послали и председнику Савета ЕУ Херману Ван Ромпеју, шефу ЕК Жозеу Мануелу Барозу и високој представници за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон, комесару за проширење Штефану Филеу, председнику ЕП Јиржију Бузеку, челним људима из директората ЕУ, као и шефу Парламентарне скупштине Савета Европе Мевлуту Чавушоглуу.

У Србији, петиција, са копијама потписа, предата је свим челним људима, укључујући председника Бориса Тадића, премијера Мирка Цветковића, председницу скупштине Славицу Ђукић-Дејановић, потпредседнике владе Ивицу Дачића и Јована Кркобабића.

– Из Србије нам практично није нико одговорио, док је из иностранства највише разумевања показао господин Чавушоглу, од кога смо затражили да Парламентарна скупштина СЕ усвоји декларацију поводом наше петиције. Одговорио нам је да је најважнији предуслов да постоји јединствени став српске делегације по овом питању. Нажалост, нисмо успели да остваримо дијалог са шефом наше делегације Драгољубом Мићуновићем. Неколико пута сам се чуо телефоном са професором Мићуновићем, у жељи да закажем састанак, али безуспешно. Рекао је да се јавим секретарици и да ће она заказати састанак. Неколико пута сам је звао, али нисам успео да закажем сусрет – тврди Линта.

Како наводи, на делу је политика помирења између Србије и Хрватске и наше руководство настоји да се не покреће било које питање које смета званичном Загребу.

– Ми само тражимо да званични Београд јасно каже да су ово отворена питања између Србије и Хрватске која ће се решавати демократским путем – објашњава представник избеглих Срба.

Бојан Билбија

-----------------------------------------------------------

Мићуновић: Не избегавам сусрет

Драгољуб Мићуновић, шеф српске делегације у Парламентарној скупштини Савета Европе каже да је имао један сусрет са Миодрагом Линтом, а да су разговарали и телефоном.

- Није тачно да избегавам сусрете са њим, ја сам само рекао да они јасно формулишу своје захтеве и да ћемо тада разговарати. Ми смо били у комуникацији и ја сам рекао да цела ствар захтева много озбиљнију припрему и разговоре. И овом приликом им поручујем да изложе своје предлоге и тада ћемо видети шта можемо да урадимо.

-----------------------------------------------------------

Три групе захтева

– Наши захтеви подељени су у три групе. Прва је повратак имовине и стечених права, попут враћања кућа и одузетих станарских права, динарске и девизне штедње, изостављање из процеса приватизације, заостале пензије. Друга група захтева односи се на успостављање истих стандарда у суђењима за ратне злочине, јер у Хрватској делује етнички мотивисано судство. Трећа група захтева се односи на хитну ексхумацију најмање 600 масовних гробница у Хрватској у којима се налазе посмртни остаци Срба ради идентификацију жртава – објашњава Миодраг Линта.