Српски анархисти не могу да пореде снагу са оном коју ових дана показују њихови грчки другови, али се спремају да такође прибегну радикалнијим видовима борбе. Они ће ускоро повести „марш гладних који ће се самоуслуживати у самоуслугама”. Неће бирати мале радње него хипермаркете у власништву највећих капиталиста. Обезбеђење неког „Максија” или „Делте” устукнуће када се суочи са неколико стотина људи и медијима које ће повести као сведоке, рачуна Ратибор Тривунац из Анархо-синдикалистичке иницијативе (АСИ).

– Таква акција није отимачина. Напротив, криминал је продавати храну гладним људима који немају новца – оцењује он. Тривунац каже да се та акција планира по узору на сличне подухвате који се изводе у Француској и Грчкој.

Тривунац каже да АСИ подржава демонстрације у Грчкој, али није желео да открије да ли ће им се српски анархисти прикључити и путују ли њихови саборци из Европе ових дана у Грчку. Уколико би се одлучили да им се придруже, не би им био први пут.

– Другови из Србије и ја смо били међу грчким анархистима када су упали у један од тајних логора за избеглице, у којем напаћеним и изгнаним људима није било речено да имају право да затраже азил. Пробили смо се кроз полицијски кордон и адвокати су објаснили заточеницима која су њихова права док су телевизијске камере све снимале – прича Тривунац.

Чак и у ратним временима, анархисти из бивше Југославије, доследни интернационалистичкој идеји, одржавали су контакт, састајали се, протестовали истовремено у својим градовима. Због чистачица у „Телекомовој” фирми „Телус” недавно се демонстрирало у Београду, Атини, Солуну и Бањалуци. Они се придружују и акцијама сабораца из земаља Медитерана, где је овај покрет веома јак, пре свега у Шпанији и Грчкој.

Осим растурања публикација, организовања трибина и других пропагандних акција, АСИ је у Србији до сада организовала разне протесте. Будући да им је, како Тривунац признаје, снага и даље мала, усредсредили су се на помагање члановима са конкретним проблемима.

Тако су протестовали пред пицеријом „Мама миа” у име отпуштене раднице којој газда није платио заостале зараде. Делили су летке у којима су позивали људе да бојкотују локал, били су спремни и на физички сукоб са чуварима, али се власник поколебао пред демонстрантима и после 15 минута платио жени.

– У оваквој земљи природно је што смо оријентисани на социјалне акције. Међу нашим члановима има и оних који су загрижени за феминизам или екологију и све те идеје јесу инкорпориране у анархистички покрет, али за сада нису толико популарне у Србији. Са великим синдикалним централама смо у лошим односима јер они раде за газде и чак нас је њихово обезбеђење нападало када смо се прикључивали протестима. Са странкама не желимо да имамо било шта јер се оне противе идеји друштва људи који управљају својим животима – наводи Тривунац.

Идеја анархизма је народна револуција која ће успоставити друштво у којем би аутономне заједнице, које би међусобно координирале ако нађу заједнички циљ, поверавале изгласане задатке појединцима, који би одмах по завршетку посла поново постајали обични чланови. Тиме би било осујећено оснивање бирократије и касте вођа. На тим принципима, тврди Тривунац, делује и АСИ, за коју је тајна колико је чланова и симпатизера окупила након пет година постојања.