Невладина организација Фонд за хуманитарно право (ФХП), чија је директора Наташа Кандић, оптужио је начелника Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковника Љубишу Диковића да је одговоран за ратне злочине на Косову и Метохији, током 1998. и 1999. године, када је био командант 37. моторизоване бригаде тадашње Војске Југославије, јединице која је дејствовала на подручју Дренице. Ова организација, која је медијима проследила и на свом сајту објавила документ „Досије Диковић Љубише”, тврди да први човек Војске Србије „нема чисту ратну прошлост”.

– Иако је имао обавезу да спречи злочине, Диковић то није учинио, а постоје и докази који сведоче о безобзирној пљачки албанске имовине, у којој је и сам учествовао – тврди Наташа Кандић.

Она сматра да Диковић није достојан да буде начелник Генералштаба и позива надлежне органе да председнику Борису Тадићу предоче чињенице о његовом поступању током рата на Косову и доказе Хашког суда о ратним злочинима у зони одговорности ратног команданта Диковића.

–Тамо где је била 37. моторизована бригада догодили су се страшни злочини. Пре свега, ту је Избица и сведочење самог Диковића, као сведока одбране у Хашком трибуналу, које је прилично јасно, он ниједног тренутка не спори да су његове јединице биле у Избици. Он каже да су јединице, војска, имале контакт с цивилима. У дугим расправама, на основу питања тужилаштва, он у једном тренутку каже да је војска, односно да су његове јединице ушле у село Избицу, а потом каже да су само прекидали дејства и изводили цивиле –изјавила је Кандићева за Радио Слободна Европа.

У документу „Досије Диковић Љубише”, садашњи начелник Генералштаба ВС се не спомиње као налогодавац или извршилац ратних злочина, већ му се приписује одговорност што није предузео мере против извршилаца. Наведени су злочини над Албанцима на подручју Дренице, које су, тврде у ФХП, извршиле „снаге ВЈ/МУП”.

Диковић се директно спомиње у контексту крађе.

„Међу официрима и војском се причало да је Диковић за време НАТО кампање постао власник хиљаде грла крупне и ситне стоке, отете од косовских Албанаца”, наводи се у документу „Досије Диковић Љубише”. Начелника Генералштаба ФХП је оптужио и да је 1994. и 1995. године, као командант 16. граничног батаљона, „суделовао” у хапшењу муслимана који су, бежећи од ратних страхота, потражили спас у Србији. Враћени су на подручје БиХ и предати безбедносним структурама Републике Српске „које су више враћених муслимана убили”.

Министар одбране Драган Шутановац, поводом оптужби ФХП, изјавио је да је реч о лажном досијеу који генерала Диковића „на непримерен, и у неким сегментима монструозан начин оптужује за злочине које је својим чињењем или нечињењем дозволио с позиција на којима је био”.

„Морам да кажем да су пре него што је генерал Диковић постављен на дужност начелника Генералштаба ВС извршене све провере о његовом раду у прошлости. Извршили смо провере у односу на досије за који смо утврдили да је потпуно лажан. Лаичким увидом у персонални досије, званични и службени, генерала Диковића, може се потврдити да он чак није био на позицијама ни на локацијама за које се оптужује”, нагласио је Шутановац.

Он тврди да Диковић, 1994. и 1995. године, није био на простору западне Србије, односно у пограничном делу према ратном захваћеној БиХ, као што ни 1998. године није био на простору Косова и Метохије. Потпуно је беспредметно и непристојно оптуживати начелника Генералштаба да је коњокрадица и да је присвајао крупну и ситну стоку, рекао је министар одбране.

„Очекујем да ће, с једне стране, државни органи адекватно реаговати, а и да ће генерал Диковић затражити заштиту на суду, јер верујем да ће то бити велика провера демократије у Србији. У Србији не може да буде све дозвољено, свако мора да одговара за оно што каже, напише или учини”, рекао је Шутановац.

 М. Галовић

-----------------------------------------------------------

Тужилаштво за ратне злочине без коментара

Портпарол Тужилаштва за ратне злочине Бруно Векарић синоћ није желео да коментарише оптужбе ФХП-а против генерала Диковића, нити апеле ФХП-а и министра Шутановца да се „надлежни органи изјасне”. У изјави за „Политику”, он је кратко рекао да би ова институција „сигурно предузела нешто” да има доказе против било ког осумњиченог за ратне злочине, најављујући за данас саопштење тужилаштва поводом овог случаја.