Тешко и до стручног усавршавања

Сања Стојановић, незапослена медицинска сестра из Београда, каже да је од 2008. без запослења и да се нада да ће баш она бити једна од оних који ће моћи да зарађују парче хлеба.

– Ни муж ни ја не радимо, а имамо двоје деце. Искрено се надам да ћу имати среће да дођем до посла у струци – рекла је Станојевићева.

Љиљана Јанковић, мајка двадесетогодишње незапослене медицинске сестре Јелене, са Вождовца, објашњава да њена ћерка безуспешно покушава да нађе посао и да је чак био проблем где ће да волонтира.

– Три пута су је у једном дому здравља одбијали за волонтирање, а сада су је примили у ДЗ „Звездара” и презадовољни смо, без обзира на то што не прима плату. Немамо наду да ће је неко запослити, колико чујемо углавном се посао добија преко везе. А да зло буде веће, ни муж ни ја немамо посао – објаснила је Јанковићева.

Немају муке само они који траже посао. Лекари који већ раде у здравственим установама тешко долазе до жељених специјализација, што представља огроман проблем у српском здравству. Додатан проблем је то што медицинари не желе да се преселе у други град зарад запослења, па тако рецимо лекару из Београда не пада на памет да оде да живи у Бабушници, ако би се тамо указало радно место.

Београђанка П. Ј., лекар опште праксе, већ пет година покушава да се „дочепа” специјалистичког стажа.

– Чини се да у мањим градовима лекари лакше долазе до специјализација. Ситуација је таква да је најпре добију они који имају јаку политичку залеђину или подршку људи који су на добром положају. Чак и када пријавите да желите на специјализацију из неке дефицитарне гране медицине, попут радиологије, не можете да је добијете, јер дом здравља „изабере” двоје људи за то, а шесторо је конкурисало. Парадоксално је да не можете да се образујете док сте млади, него чекате да вас се неко сети, а то може да буде и пред пензију – објашњава ова докторка за „Политику”.

У Министарству здравља кажу да је у току 2011. године у два конкурсна рока донето 944 решења о давању сагласности на одобрене специјализације. Највише одобрења дато је за специјализирање анестезиологије, радиологије, педијатрије, опште медицине и интерне медицине. У овој институцији напомињу да је изменама и допунама Закона о здравственој заштити дат правни основ да се за одређене дефицитарне гране медицине, стоматологије и фармације, здравствени радници, односно здравствени сарадници могу упутити на специјалистичко усавршавање по завршеном приправничком стажу и положеном стручном испиту.

----------------------------------------------

На посао чекају 1,6 година

На евиденцији Националне службе за запошљавање налази се 2.104 лекара опште праксе и 95 доктора специјалиста. Лекари са факултетском дипломом просечно чекају посао годину и шест месеци, а лекари специјалисти две године. Према подацима НСЗ-а, офталмолози, кардиолози, анестезиолози и гинеколози долазе брже до посла у односу на наведени просек.