Zbog velikih dugova za mazut i gas blokirani su računi više od 15 toplana. To je za „Politiku” juče potvrdio Milovan Lečić, predsednik Poslovnog udruženja „Toplane Srbije”, napominjući da se u drugoj polovini januara mogu očekivati problemi u isporuci toplotne energije zbog nelikvidnosti toplana i njihove nemogućnosti da u predviđenom roku plaćaju tekuće obaveze dobavljačima.

Lečić najavljuje i da bi daljinsko grejanje moglo da poskupi oko šest odsto, ali kada će i da li će do korekcije doći toplane se pojedinačno dogovaraju sa svojim lokalnim samoupravama.

Kao razlog za poskupljenje grejanja, Lečić navodi povećanje cene goriva, ali i dugove toplana, koji trenutno samo za mazut iznose oko milijardu dinara.

U ovom času 15 toplana je likvidno, ali isto toliko njih ne posluje pozitivno. Iako su uoči početka grejne sezone potpisale ugovor sa NIS-om o isporukama mazuta po ceni koja je za oko 2,5 dinara po kilogramu niža od uobičajene uz mogućnost odloženog plaćanja na 60 dana, sve toplane nisu u stanju ni tako da plaćaju račune, kaže Lečić, apelujući da je to preduslov da im se roba dalje isporučuje. On podseća da je Naftna industrija toplanama dodatno izašla u susret i time što je onima koje su u stanju da unapred plate mazut dala i rabat od tri odsto.

Iako su toplane u nadležnosti lokalnih samouprava, zatražiće se i pomoć Ministarstva energetike, kaže on, napominjući da situaciju dodatno komplikuje i to što gotovo nijedna od 15 toplana kojima su računi blokirani nema mogućnost da sa jednog energenta pređe na drugi.

Ekonomski, najteže je stanje u toplanama u Priboju, Trsteniku, Novom Pazaru, Zaječaru i Negotinu kojima nije pomogao ni reprogram duga.

Zbog duga za gas isporučenog u protekloj grejnoj sezoni „Srbijagas” je od Nove godine blokirao račun JKP„Beogradske elektrane”. U elektranama navode da je dug nastao zbog velikog dispariteta cena energenata, prevashodno gasa i cene grejanja,kao i velikih potraživanja preduzeća od neredovnih platiša koja su veća od pet milijardi dinara.Međutim, iako je račun preduzeća trenutno u blokadi, snabdevanje korisnika toplotnom energijom u Beogradu neće biti ugroženo, poručuju iz elektrana.

Šef vladine radne grupe za sigurno snabdevanje energentima Nikola Rajaković kaže da Ministarstvo energetike po zakonu ima obavezu da vodi računa o tehničkoj sigurnosti snabdevanja energentima, a da je na lokalnim samoupravama da rešavaju pitanje naplate potraživanja.

U pres službi NIS-a kažu da je ta kompanija pred početak grejne sezone potpisala ugovor sa toplanama prema kom im je isporučeno 148.000 tona mazuta. Na taj način NIS je izašao u susret potrošačima, bez obzira na neizmirene dugove iz prethodnog perioda, omogućivši im odloženi rok za plaćanje od 60 dana.

S te strane, ta kompanija je ispunila sve svoje obaveze, a u dogovoru sa nadležnima učiniće sve da se prevaziđu i navedeni problemi kako bi se nastavile isporuke mazuta.

Međutim, Naftna industrija ne može u nedogled da isporučuje dogovorene količine bez izvršavanja finansijskih obaveza prema toj kompaniji, zaključuju u NIS-u.

J. Petrović

-----------------------------------------------------------

O poskupljenju grejanja odlučuje grad

Uprkos spekulacijama još je neizvesno da li će biti korekcije cene toplotne energije u Beogradu

Poslednje poskupljenje centralnog grejanja udarilo je Beograđane po džepu prvog januara prošle godine kad je cena povećana 36 odsto, a spekuliše se da bi uskoro moglo da dođe do njene nove korekcije. Konačnu odluku doneće Skupština grada na osnovu detaljne analize poslovanja koju joj dostavljaju „Beogradske elektrane”. Toplotna energija za stambeni prostor trenutno košta 59,6 dinara po kvadratnom metru bez PDV-a, a ta cena je za većinu potrošača, u odnosu na njihova primanja, i te kako visoka.

– Skupština grada Beograda kao osnivač „Beogradskih elektrana” odlučuje o povećanju cene toplotne energije i potrošne tople vode. Poznato je da je cena toplote ispod ekonomske i da postoje veliki dispariteti cena energenata, prevashodno prirodnog gasa i isporučene toplotne energije korisnicima – kažu u „Elektranama”.

Poslovanje ovog javnog komunalnog preduzeća je, sem nesklada u odnosu cena korišćenih energenata, opterećeno i ogromnim dugovanjima korisnika. Neredovne platiše duguju „Elektranama” oko pet milijardi dinara, od toga 3,5 milijardi potražuju od domaćinstava, a 1,5 milijardi od preduzeća.

– Na cene energenata i električne energije „Elektrane” ne mogu da utiču, iako oni u ukupnim troškovima poslovanja učestvuju sa čak 70 odsto. Na osnovu sveobuhvatnih mera štednje koje se sprovode više od godinu dana u svim segmentima poslovanja, naročito onih u procesu proizvodnje toplotne energije, uspeli smo znatno da smanjimo gubitak. U odnosu na 2008, preduzeće je u protekloj godini ostvarilo manji gubitak u poslovanju za oko 1,2 milijarde dinara – tvrde u ovom preduzeću.

Kada bi Beograd „zavrnuo slavinu” i potpuno ukinuo subvencije „Beogradskim elektranama”, građani bi, po nekim procenama, centralno grejanje plaćali bar 50 odsto više.

Uprkos tome, daljinsko grejanje u Srbiji je i dalje skupo u odnosu na kvalitet usluge. Cene su visoke zbog neefikasnosti i velikih gubitaka u sistemima, koje su posledica zastarele tehnologije i lošeg održavanja u toku prethodne decenije, zbog manjka novca. Kad bi se do kraja sproveo projekat energetske efikasnosti i dobre izolacije zgrada priključenih na daljinski sistem centralnog grejanja, stručnjaci smatraju da bi uštedele obe strane – i korisnici i proizvođači.

D. Vukotić