Због великих дугова за мазут и гас блокирани су рачуни више од 15 топлана. То је за „Политику” јуче потврдио Милован Лечић, председник Пословног удружења „Топлане Србије”, напомињући да се у другој половини јануара могу очекивати проблеми у испоруци топлотне енергије због неликвидности топлана и њихове немогућности да у предвиђеном року плаћају текуће обавезе добављачима.

Лечић најављује и да би даљинско грејање могло да поскупи око шест одсто, али када ће и да ли ће до корекције доћи топлане се појединачно договарају са својим локалним самоуправама.

Као разлог за поскупљење грејања, Лечић наводи повећање цене горива, али и дугове топлана, који тренутно само за мазут износе око милијарду динара.

У овом часу 15 топлана је ликвидно, али исто толико њих не послује позитивно. Иако су уочи почетка грејне сезоне потписале уговор са НИС-ом о испорукама мазута по цени која је за око 2,5 динара по килограму нижа од уобичајене уз могућност одложеног плаћања на 60 дана, све топлане нису у стању ни тако да плаћају рачуне, каже Лечић, апелујући да је то предуслов да им се роба даље испоручује. Он подсећа да је Нафтна индустрија топланама додатно изашла у сусрет и тиме што је онима које су у стању да унапред плате мазут дала и рабат од три одсто.

Иако су топлане у надлежности локалних самоуправа, затражиће се и помоћ Министарства енергетике, каже он, напомињући да ситуацију додатно компликује и то што готово ниједна од 15 топлана којима су рачуни блокирани нема могућност да са једног енергента пређе на други.

Економски, најтеже је стање у топланама у Прибоју, Трстенику, Новом Пазару, Зајечару и Неготину којима није помогао ни репрограм дуга.

Због дуга за гас испорученог у протеклој грејној сезони „Србијагас” је од Нове године блокирао рачун ЈКП„Београдске електране”. У електранама наводе да је дуг настао због великог диспаритета цена енергената, превасходно гаса и цене грејања,као и великих потраживања предузећа од нередовних платиша која су већа од пет милијарди динара.Међутим, иако је рачун предузећа тренутно у блокади, снабдевање корисника топлотном енергијом у Београду неће бити угрожено, поручују из електрана.

Шеф владине радне групе за сигурно снабдевање енергентима Никола Рајаковић каже да Министарство енергетике по закону има обавезу да води рачуна о техничкој сигурности снабдевања енергентима, а да је на локалним самоуправама да решавају питање наплате потраживања.

У прес служби НИС-а кажу да је та компанија пред почетак грејне сезоне потписала уговор са топланама према ком им је испоручено 148.000 тона мазута. На тај начин НИС је изашао у сусрет потрошачима, без обзира на неизмирене дугове из претходног периода, омогућивши им одложени рок за плаћање од 60 дана.

С те стране, та компанија је испунила све своје обавезе, а у договору са надлежнима учиниће све да се превазиђу и наведени проблеми како би се наставиле испоруке мазута.

Међутим, Нафтна индустрија не може у недоглед да испоручује договорене количине без извршавања финансијских обавеза према тој компанији, закључују у НИС-у.

Ј. Петровић

-----------------------------------------------------------

О поскупљењу грејања одлучује град

Упркос спекулацијама још је неизвесно да ли ће бити корекције цене топлотне енергије у Београду

Последње поскупљење централног грејања ударило је Београђане по џепу првог јануара прошле године кад је цена повећана 36 одсто, а спекулише се да би ускоро могло да дође до њене нове корекције. Коначну одлуку донеће Скупштина града на основу детаљне анализе пословања коју јој достављају „Београдске електране”. Топлотна енергија за стамбени простор тренутно кошта 59,6 динара по квадратном метру без ПДВ-а, а та цена је за већину потрошача, у односу на њихова примања, и те како висока.

– Скупштина града Београда као оснивач „Београдских електрана” одлучује о повећању цене топлотне енергије и потрошне топле воде. Познато је да је цена топлоте испод економске и да постоје велики диспаритети цена енергената, превасходно природног гаса и испоручене топлотне енергије корисницима – кажу у „Електранама”.

Пословање овог јавног комуналног предузећа је, сем несклада у односу цена коришћених енергената, оптерећено и огромним дуговањима корисника. Нередовне платише дугују „Електранама” око пет милијарди динара, од тога 3,5 милијарди потражују од домаћинстава, а 1,5 милијарди од предузећа.

– На цене енергената и електричне енергије „Електране” не могу да утичу, иако они у укупним трошковима пословања учествују са чак 70 одсто. На основу свеобухватних мера штедње које се спроводе више од годину дана у свим сегментима пословања, нарочито оних у процесу производње топлотне енергије, успели смо знатно да смањимо губитак. У односу на 2008, предузеће је у протеклој години остварило мањи губитак у пословању за око 1,2 милијарде динара – тврде у овом предузећу.

Када би Београд „заврнуо славину” и потпуно укинуо субвенције „Београдским електранама”, грађани би, по неким проценама, централно грејање плаћали бар 50 одсто више.

Упркос томе, даљинско грејање у Србији је и даље скупо у односу на квалитет услуге. Цене су високе због неефикасности и великих губитака у системима, које су последица застареле технологије и лошег одржавања у току претходне деценије, због мањка новца. Кад би се до краја спровео пројекат енергетске ефикасности и добре изолације зграда прикључених на даљински систем централног грејања, стручњаци сматрају да би уштеделе обе стране – и корисници и произвођачи.

Д. Вукотић