Шесточлана породица Вол из Питерхеда, малог града у Шкотској, у последње време на храну издваја око 220 фунти недељно, до пре неколико месеци је трошила 150, а пре неколико година 100 фунти.

Брачни пар Шерон и Џим Вол још и успевају нешто да уштеде када пазаре у неком од удаљених мегамаркета, али када ураде оно што им је најлакше, односно уђу у радњу на ћошку, потроше најмање 40 фунти за намирнице које стану у једну папирну кесу.

– А то исто ме је коштало 20 или 25 фунти – каже за „Гардијан” Шерон Вол, објашњавајући да је почела да мења навике у куповини.

Фамилија Вол посебно је погођена растом цена хране јер Шерон не ради, а у кући имају четворо мале деце. Али и многа друга домаћинства у Великој Британији примећују да на исхрану одлази све више фунти. Тренд је исти свуда у свету. Како је недавно објавио енглески „Гардијан”, због скока цена, храна је постала готово недоступна сиромашним слојевима у појединим деловима света. Побуне и социјални немири на Хаитију и Филипинима, као и у западној Африци, сведоче да је стање критично.

Ситуација у западној Европи није тако драматична, али су грађани шокирани невероватним поскупљењима хране.

Према писању острвске штампе, Британци су врло осетљиви на последњи раст цена и инфлација их веома погађа.

Има ли стварно разлога за панику?

Цене хране годишње порасту за 7,2 одсто у Великој Британији, показују априлски подаци тамошње Канцеларије за националну статистику. Најбрже и највише су у последњих годину дана поскупели млеко, сир и јаја – за 15,7 одсто и хлеб и цереалије – за 8,5. Просечно домаћинство у УК троши 11 одсто прихода на храну. Пензионери и сиромашни слојеви у исте сврхе потроше трећину месечних примања.

Магазин „Гроусер”, специјализован за индустрију хране, констатује да цене прехрамбених производа расту годинама уназад, али да су у последњих 18 месеци обориле све рекорде, па ни становници богатих земаља то више не могу да игноришу.

Џим Вол je некада упоређивао исту робу различитих произвођача да би се уверио који је производ здравији и квалитетнији. Када га данас сретнете како претура по рафу са истим производима, знајте да га само занима да пронађе онај најјефтинији.

Његова супруга је раније пазила да купи намирнице органског порекла, као и ону робу која је до ње стигла посредством такозване фер трговине.

– Сада то не могу да приуштим – каже Шерон Вол додајући да је данас луксуз водити рачуна о етичкој страни индустрије.

Као је до овога уопште дошло?

– Ми смо флагрантно расипнички, неадекватни и неекономски систем када је реч о храни – сматра професор Тим Ланг, водећи британски стручњак за политику хране. Он каже да, као што је пад вредности цена кућа и станова у свету био коректив „надувених” цена некретнина, тако је поскупљење хране одраз правих трошкова у овој индустрији.

– Британија ће морати да научи да производи више, а конзумира мање – сматра Ланг.

Ј. Стевановић

----------------------------------------------------

Угрожено две милијарде људи

Председник Светске банке Роберт Зелик процењује да услед последњег поскупљења хране гладује две милијарде људи. Светска банка ће, према његовим речима, у најпогођенија подручја ускоро упутити 200 милиона долара помоћи.