Свети архијерејски синод ће дан уочи почетка изборног сабора Српске православне цркве, 22. јануара, изабрати монаха који ће имати част да „апостолским жребом”, између тројице кандидата изабере 45. патријарха српског. Највеће шансе да после молитве у патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог извуче једну од три запечаћене коверте, у којој се налази име наследника патријарха Павла на светосавском трону, имаће архимандрит Јован (Радосављевић) из манастира Благовештење у Овчарско-кабларској клисури.

Отац Јован, један од неколицине преосталих живих ученика светог владике Николаја (Велимировића), могао би да добије подршку три члана „црквене владе”: епископа бачког Иринеја, епископа захумско-херцеговачког Григорија и епископа далматинског Фотија.

Али, како се незванично сазнаје, са овим предлогом за сада још није потпуно сагласан мјестобљуститељ патријаршијског трона митрополит Амфилохије. „Питање је да ли ће отац Јован имати ту част. Правило је да коверту са именом будућег патријарха извуче најстарији свештенослужитељ који је уједно и настојатељ манастира, а архимандрит Јован је само сабрат овчарског Благовештења”, каже један извор веома близак митрополиту Амфилохију.

Незванично се сазнаје да митрополиту црногорско-приморском смета чињеница да је архимандрит Јован веома близак са „главним конкурентом” за патријаршијски трон, епископом бачким Иринејом. Наиме, последњих година готово сваку зиму отац Јован проводи у владичанском двору у Новом Саду, где је недавно и прославио своју крсну славу Никољдан.

Да се крајем септембра прошле године није упокојио, коверту са будућим патријархом извлачио би архимандрит Симеон (Биберовић), доскорашњи игуман манастира Добрићево код Билеће. Наиме, отац Симеон (замонашио се 1942. године) да је још жив, имао би осам година дужи монашки стаж од оца Јована из Благовештења. Као кандидати, али с много мање шансе, да добију прилику да на „апостолски начин” изаберу новог духовног поглавара српског народа, спомињу се и архимандрит Јован (Маричић), игуман манастира Тресије на Космају и архимандрит Дионисије из манастира Свети архиђакон Стефан у Липовцу.

По важећој изборној процедури у првом кораку епископи тајним гласањем бирају тројицу владика. Да би били изабрани у „тројну кандидатуру”, сваком од потенцијалних кандидата неопходно је да добије натполовичну подршку изборног сабора.

После овог чина запечаћене коверте са именима тројице кандидата за патријарха се стављају у Јеванђеље које се налази на Светом престолу у придворном патријаршијском храму. Најстарији монах облачи епитрахиљ, метанише и после кратке молитве узима три запечаћене коверте са Јеванђеља, неколико пута их промеша и извлачи једну коју даје председавајућем изборног сабора, епископу шабачком Лаврентију који саопштава име будућег архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског. Тако је настојатељ манастира Троноша архимандрит Антоније (Ђурђевић) изабрао патријарха Павла 1990. године, како описује Јован Јањић у својој књизи „Будимо људи – реч патријарха Павла”.

Миленко Пешић

-----------------------------------------------------------

Ко је архимандрит Јован

Осамдесетдвогодишњи Архимандрит Јован је због светог владике Николаја (Велимировића), утемељивача Богомољачког покрета,  одлучио је да оде у манастир уочи Другог светског рата. Млади Милисав (световно име оца Јована) први пут се срео с владиком Николајем у Жичи када му је било 11 година. Остао је његов ученик све док владику Николаја нацисти нису интернирали у логор Дахау. Отац Јован се замонашио 1950. године у манастиру Рача.

Када је блаженопочивши патријарх Павле изабран за епископа рашко-призренског 1957. године, повео је са собом оца Јована у Призрен. По његовом наговору, архимандрит Јован је прво завршио богословију, а затим и Богословски факултет. Једно време отац Јован је био и предавач у Призренској богословији. Архимандрит Јован као сведок бурног времена је и плодан писац. Оставио је бројна дела из историје СПЦ међу којима посебно место заузима: „Живот и страдање Жиче и Студенице (1939–1945)”.

--------------------------------------------------------

Синод критиковао сензационализам медија

Свети синод Српске православне цркве критиковао је јуче сензационалистичко, необјективно и пристрастно обавештавање јавности о предстојећем Изборном сабору заказаном за 22. јануар, а посебно бављење учешћем епископата аутономне Охридске архиепископије у том изборном процесу. Све„ти синод са задовољством констатује да се један део медија том темом бави озбиљно и одговорно, али и са дубоким жаљењем примећује да јој већи број медијских извештача и коментатора приступа сензационалистички, необјективно и пристрасно, често се користећи дезинформацијама и опскурним трачевима, по правилу из анонимних извора”, наведено је у саопштењу објављеном на сајту СПЦ.

Танјуг