U opštinskim sudovima u Srbiji ima 146.754 predmeta starijih od dve godine, a neki od njih, se po sudovima „razvlače” i do 30 godina. Stanje u višim, odnosno okružnim sudovima, prema rečima Slobodana Homena, držanog sekretara u Ministarstvu pravde, nešto je povoljnije. Broj takozvanih starih predmeta, odnosno onih koji traju duže od dve godine je 8.235. Ozbiljan problem, prema njegovim rečima, postoji i kod izvršnih postupaka gde se broj „starih predmeta” popeo na čak 90.000, iako izvršenje, po slovu zakona, ne bi smelo da traje duže od tri meseca. Najviše ovakvih predmeta ima u najvećim sudovima u Srbiji, Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu.

Da bi sakrili podatke o svojoj neažurnosti, a samim tim i o broju „starih predmeta”, neki sudovi Ministarstvu pravde dostavljaju netačne podatke o svom radu. Dešava se čak, navodi Homen, da nekim sudijama bude određena manja norma nego njihovim kolegama, pa su oni, samim tim, statistički mnogo uspešniji.

– Postoji nekoliko modaliteta koji bi mogli da pomognu u smanjenju broja „starih predmeta”, ali i da njihov broj dovedu na nulu. Neki od njih, s uspehom se primenjuju u pravosudnim sistemima zemalja u okruženju, pa nam je to bio podstrek da ih primenimo i u Srbiji. Jedna od ideja, koja se razmatra u ovom trenutku i za koju Ministarstvo pravde ima novca, jeste da u sudovima u kojima postoji veliki broj nerešenih predmeta, bude uvedena radna subota. Sudije, koje bi radile vikendom, bile bi adekvatno plaćene za to, a to znači da bi mogle da zarade i dodatnih 50 odsto od plate – otkriva Homen za „Politiku”.

Osim uvođenja radne subote, Ministarstvo pravde razmatralo je i mogućnost da svi predmeti stariji od dve godine budu posebno obeležavani. Ovakvi predmeti se, recimo, u Hrvatskoj stavljaju u crvene fascikle, pa je već na prvi pogled uočljivo i gde se nalaze i koliko ih otprilike ima.

Jedan od načina smanjenja broja starih predmeta, prema Homenovim rečima, jeste i kompjuterizacija čitavog pravosudnog sistema. Kao dobro rešenje, ističe naš sagovornik, pokazao se program koji je uveden u sve trgovinske sudove u Srbiji, a koji je centralizovan.

– Ovaj program omogućava da predsednik suda u svakom trenutku može da izvrši kontrolu bilo kog predmeta u sudu, a samim tim i da vidi koliko dugo postupak traje. Ministarstvo pravde je, pre nedelju dana, zaključilo ugovor o uvođenju ovakvog softvera u sve sudove u Srbiji, a trudićemo se da se sa njegovom primenom počne od 1. januara naredne godine. Takođe smo raspisali tender za nabavku hardvera, koji bi omogućio da svi predmeti budu skenirani. Na ovaj način, onemogućiće se da određeni dokumenti sa podacima nestaju iz predmeta ili da budu sakriveni, a predsednik višeg suda će u svakom trenutku moći da uđe u kompletan predmet i vidi kako sudija postupa. Ovakvu vrstu kontrole, treba istaći, imaće samo viši sudovi, ali ne i Ministarstvo pravde ili organi izvršne vlasti. Organizovani su treninzi za osobe koje će raditi sa ovim softverom, a nadam se da će on biti operativan do juna naredne godine – kaže Homen o novinama u pravosudnoj praksi.

Prema rečima našeg sagovornika, pored neažurnosti sudija i zastarelog sistema, veliki problem u vezi sa „starim predmetima” jesu i nedovoljno precizni i zastareli procesni zakoni. Izmenama Zakona o krivičnom postupku, koji je na dnevnom redu Skupštine, prema Homenovim rečima, urađeno je mnogo toga. Na primer, viši sud neće, kao do sada, moći više puta da ukida prvostepenu presudu. Sada će to moći da uradi samo jedanput. Do sada je, objašnjava naš sagovornik, za određena krivična dela postojala trostepenost: prvi, drugi i treći osnovni, pa vanredni pravni lek. Sada će osnovni sud odlučivati u prvom, a viši (apelacioni) u drugom stepenu i time se postupak završava.

– Kao i u svakom segmentu društva i u pravosuđu ima korupcije. Usudio bih se da kažem da je više od korupcije, bilo nestručnosti, nepoznavanja propisa i nespremnosti da se preuzme odgovornost za neke odluke – navodi Homen.

Miroslava Derikonjić

-----------------------------------------------------------

Sudijske plate i radno vreme

Sudijske plate u Srbiji kreću se od 1.000 do nekoliko hiljada evra, u zavisnosti od suda. Ono što, prema Homenovim rečima, Ministarstvo pravde traži od sudija, jeste da oni opravdaju svoje plate koje su čak i do sedam puta veće od prosečnih.

– Plate će opravdati tako što će raditi adekvatno i savesno. Jedan od velikih problema u pravosuđu jeste i činjenica da pojedine sudije sa radnog mesta odlaze u 13 časova, iako im je radno vreme nekoliko sati duže. Izmenama zakona tražili smo da sudije poštuju radno vreme, a ukoliko to ne budu radile, biće pozvane na disciplinsku odgovornost – objašnjava Homen.