У општинским судовима у Србији има 146.754 предмета старијих од две године, а неки од њих, се по судовима „развлаче” и до 30 година. Стање у вишим, односно окружним судовима, према речима Слободана Хомена, држаног секретара у Министарству правде, нешто је повољније. Број такозваних старих предмета, односно оних који трају дуже од две године је 8.235. Озбиљан проблем, према његовим речима, постоји и код извршних поступака где се број „старих предмета” попео на чак 90.000, иако извршење, по слову закона, не би смело да траје дуже од три месеца. Највише оваквих предмета има у највећим судовима у Србији, Београду, Нишу, Новом Саду и Крагујевцу.

Да би сакрили податке о својој неажурности, а самим тим и о броју „старих предмета”, неки судови Министарству правде достављају нетачне податке о свом раду. Дешава се чак, наводи Хомен, да неким судијама буде одређена мања норма него њиховим колегама, па су они, самим тим, статистички много успешнији.

– Постоји неколико модалитета који би могли да помогну у смањењу броја „старих предмета”, али и да њихов број доведу на нулу. Неки од њих, с успехом се примењују у правосудним системима земаља у окружењу, па нам је то био подстрек да их применимо и у Србији. Једна од идеја, која се разматра у овом тренутку и за коју Министарство правде има новца, јесте да у судовима у којима постоји велики број нерешених предмета, буде уведена радна субота. Судије, које би радиле викендом, биле би адекватно плаћене за то, а то значи да би могле да зараде и додатних 50 одсто од плате – открива Хомен за „Политику”.

Осим увођења радне суботе, Министарство правде разматрало је и могућност да сви предмети старији од две године буду посебно обележавани. Овакви предмети се, рецимо, у Хрватској стављају у црвене фасцикле, па је већ на први поглед уочљиво и где се налазе и колико их отприлике има.

Један од начина смањења броја старих предмета, према Хоменовим речима, јесте и компјутеризација читавог правосудног система. Као добро решење, истиче наш саговорник, показао се програм који је уведен у све трговинске судове у Србији, а који је централизован.

– Овај програм омогућава да председник суда у сваком тренутку може да изврши контролу било ког предмета у суду, а самим тим и да види колико дуго поступак траје. Министарство правде је, пре недељу дана, закључило уговор о увођењу оваквог софтвера у све судове у Србији, а трудићемо се да се са његовом применом почне од 1. јануара наредне године. Такође смо расписали тендер за набавку хардвера, који би омогућио да сви предмети буду скенирани. На овај начин, онемогућиће се да одређени документи са подацима нестају из предмета или да буду сакривени, а председник вишег суда ће у сваком тренутку моћи да уђе у комплетан предмет и види како судија поступа. Овакву врсту контроле, треба истаћи, имаће само виши судови, али не и Министарство правде или органи извршне власти. Организовани су тренинзи за особе које ће радити са овим софтвером, а надам се да ће он бити оперативан до јуна наредне године – каже Хомен о новинама у правосудној пракси.

Према речима нашег саговорника, поред неажурности судија и застарелог система, велики проблем у вези са „старим предметима” јесу и недовољно прецизни и застарели процесни закони. Изменама Закона о кривичном поступку, који је на дневном реду Скупштине, према Хоменовим речима, урађено је много тога. На пример, виши суд неће, као до сада, моћи више пута да укида првостепену пресуду. Сада ће то моћи да уради само једанпут. До сада је, објашњава наш саговорник, за одређена кривична дела постојала тростепеност: први, други и трећи основни, па ванредни правни лек. Сада ће основни суд одлучивати у првом, а виши (апелациони) у другом степену и тиме се поступак завршава.

– Као и у сваком сегменту друштва и у правосуђу има корупције. Усудио бих се да кажем да је више од корупције, било нестручности, непознавања прописа и неспремности да се преузме одговорност за неке одлуке – наводи Хомен.

Мирослава Дерикоњић

-----------------------------------------------------------

Судијске плате и радно време

Судијске плате у Србији крећу се од 1.000 до неколико хиљада евра, у зависности од суда. Оно што, према Хоменовим речима, Министарство правде тражи од судија, јесте да они оправдају своје плате које су чак и до седам пута веће од просечних.

– Плате ће оправдати тако што ће радити адекватно и савесно. Један од великих проблема у правосуђу јесте и чињеница да поједине судије са радног места одлазе у 13 часова, иако им је радно време неколико сати дуже. Изменама закона тражили смо да судије поштују радно време, а уколико то не буду радиле, биће позване на дисциплинску одговорност – објашњава Хомен.