Виши суд у Београду требало би наредних месеци да добије двадесетак нових судија с обзиром на то да садашњих 58, колико их има, према мишљењу вршиоца функције председника ове правосудне установе Драгољуба Албијанића, није довољно. У разговору за „Политику”, вршилац функције председника Вишег суда каже да сматра да његово мишљење у погледу неопходности повећања броја судија деле и у Високом савету судства и у Министарству правде, као и да је о томе већ било разговора.

С обзиром на број предмета да ли је број судија који тренутно раде у Вишем суду довољан?

Сматрам да број судија у односу на број предмета у Вишем суду у Београду није довољан, због чега очекујем реакцију Високог савета судства, односно да ће ускоро уследити нови избор судија. Изјаве председнице ВСС Нате Месаровић, на састанку, који је пре десетак дана одржан са свим вршиоцима функције председника судова у Србији, указивале су на то. Сагледана је ситуација у свим судовима у Србији идошло се до закључка да је београдски Виши суд најоптерећенији имајући у виду однос броја судија и број предмета у раду.

На који начин би то могло да се ради?

ВСС у датом тренутку процењује да ли због повећаног обима посла, у неком суду, треба повећати број судија и на основу те процене расписује конкурс за нове судије конкретног суда. Првобитна процена била је да је 58 судија за београдски Виши суд довољно. Међутим, распоређивање одређеног броја судија у Посебно одељење за борбу против организованог криминала и Одељење за ратне злочине разлог је што пројектовани број судија за Виши суд у Београду није довољан. Зато очекујем да ће ВСС расписати нови конкурс, чак постоје неке назнаке и обећања да ће то бити урађено у најкраћем могућем року. Не могу, међутим, да прецизирам када ће се то и десити. Надлежни прате ситуацију и преко разних извештаја које им достављамо готово сваке седмице. Знају каква је ситуација и зато не сумњам у њихову спремност да ураде све како би олакшали рад Вишем суду.

Да ли, ипак, као председник суда можете да обећате онолику брзину у решавању предмета, каква је најављена пре реформе?

Могу да обећам да ћу као вршилац функције председника суда учинити све да у организационом смислу обезбедим такве услове за рад у којимаће судије моћи да решавају предмете у што краћем року. Надам се да ћу у томе имати подршку и Министарства правде.У сваком случају, тренутна ситуација је таква да смо судијама у Палати правде, у зградама у Устаничкој и Тимочкој улици, у којима се налазе наша одељења, обезбедили адекватне услове за рад, макар за почетак. Сада сваки судија има своју судницу и кабинет. Брзина решавања предмета не зависи само од судија. Зависи и од њиховог броја, одређених процесних решења. У припреми је потпуно нови законик о кривичном поступку и, према мојим сазнањима, он ће бити готов до краја ове године, а до половине следеће године требало би да ступи на снагу. Такође, у припреми је и нови законик о парничном поступку. Тако да уз адекватан број судија, иуз измене процесних закона, можемо да постигнемо тода се предмети у Србији решавају задовољавајућом брзином и на задовољавајући начин.

Које су, по вашем мишљењу, предности, а које су мане реформе правосуђа?

То је тешко питање из једног простог разлога, а то је што ћемо о конкретним резултатима моћи да разговарамо по истеку извесног времена. Да ли ће то бити после три или шест месеци, или годину дана – не могу да тврдим. Реформа је тек почела и има још много посла. Неспорно је да је реформа морала да буде спроведена. Међутим, с обзиром на то да сам цео радни век провео у правосуђу имао сам прилике да сагледам многе мане, али и добре стране онога што се дешавало пре успостављања нове мреже судова. Лично сам био склон постепеним променама, јер је реформа правосуђа јако обиман посао, међутим када се реформа спроводи на начин на који се то сада ради,много тогаморада се реши одједанпут.

Да ли је реизбором, коначно, направљена разлика између „добрих” и „лоших” судија?

Мислим да квалификација „добре” и „лоше” судије није добра, с обзиром на то да је Високи савет судства, приликом избора судија, имао у виду неколико критеријума. Ако неко није имао задовољавајуће резултате рада не значи да је био недостојан и обрнуто. Непосредних сазнања о конкретним случајевима, који су објављивани у медијима, немам. За неке колеге претпостављам шта је могао да буде разлог да не буду изабране, а за поједине и не претпостављам. Осим онога што је дошло из Високог савета судства као образложење, других сазнања немам. Да сам чуо разне приче – јесам, али конкретних података о томе немам. То су подаци које има ВСС и верујем да су их његов председник и чланови у потпуности сагледали.

Како ћете убудуће бринути о достојности судија с обзиром на све ове приче које су пратиле последњи реизбор?

Верујем да ми колеге неће дати повод за тако нешто, а ако и дође до таквог случаја реаговаћу онако како закон предвиђа. Пре предузимања било каквих мерау оквиру мојих законских овлашћења разговарао бихса конкретним судијом и прибавио информације о евентуалном проблему. У сваком случају, коначну одлуку о томе доноси Високи савет судства.