Носилац извршне власти на територији Војводине је Влада Аутономне Покрајине Војводине коју чине председник, један или више потпредседника и покрајински министри, наводи се у Радном тексту за преднацрт Статута АП Војводине у који су новинари „Политике” имали увид. Радни текст за преднацрт Статута, Демократска странка и Савез војвођанских Мађара упутилису на усаглашавање коалиционим партнерима у Скупштини Војводине. „Политика” преноси делове из документа који садржи 71 члан, а писан је на 30 страна.

У Основним одредбама, у члану 1, Војводина се дефинише као „аутономна покрајина грађанки и грађана који у њој живе, у саставу Републике Србије, настала на основу посебних националних, историјских, културних и других својстава овог подручја, као вишенационална, вишекултурална и вишеконфесионална демократска европска регија, интегрисана у европски поредак. АПВ је аутономна ,територијална заједница у Републици Србији”.

Што се тиче територијалне аутономије, у члану 3, наведено је да се територија АПВ састоји од географских области: Бачке, Баната и Срема, те да се „територија АПВ не може мењати без сагласности њених грађана изражене на референдуму”, а за промену је потребна „већина од укупног броја бирача уписаних на територији АПВ”.

Предвиђа се национална равноправност Срба, Мађара, Словака, Хрвата, Црногораца, Румуна, Рома, Буњеваца и Русина и других бројчано мањих заједница које у њој живе.

Главни град је Нови Сад, а Војводина има симболе: грб и заставу, а изгледи употребу тих симбола уређује Скупштина АПВ покрајинском законском одлуком.

Преднацртом Статута предвиђено је да се имовина АПВ утврђује Статутом и законом, те да Скупштина својим актом одређује своје органе надлежне за њено управљање и располагање.

У члану 16 – „Међународни односи”, наводи се да АПВ „закључује међународне уговоре у областима из своје надлежности, да може бити члан европских и светских удружења региона, да може основати представништва у иностранству радипромоције и унапређења својих привредних, научних, образовних, културних и туристичких капацитета”.

У члану 19, међу правним актима које АПВ може да доноси, налазе се и покрајинске законске одлуке. Предлог за доношење покрајинске законске одлуке могу поднети Влада АПВ, најмање пет посланика, скупштинске јединице локалне самоуправе или најмање 30 000 бирача. Најмање толики број бирача може да затражи и расписивање референдума о појединим питањима у надлежности АПВ.

АП Војводина је надлежна за обављање следећих послова: просторно планирање, регионални развој, пољопривреду, рурални развој водопривреду, шумарство, лов и риболов, туризам, угоститељство, бање и лечилишта, заштиту животне средине, индустрију и занатство, друмски, речни и железнички саобраћај и уређивање путева, приређивање сајмова и других привредних манифестација, просвету, спорт и културу, науку, иновације и технолошки развој, здравство и социјалну заштиту, јавно информисање на покрајинском нивоу (између осталог, „оснива јавну радиодифузну установу” АП Војводине), развој инфраструктуре и капитална улагања и другим областима.

Учлану 14. наведено је да је АП Војводина надлежна за, када је реч о остваривању људскихправа, службену употребу језика и писма, сарадњу са црквама и верским заједницама, да предлаже мрежу судова на територији АПВ, судије у државна већа... и друге изворне или поверене надлежности.

Предвиђено је формирање шест покрајинских управних округа: на територији Бачке у Суботици и  Сомбору, на територији Баната у Кикинди, Вршцу и Зрењанину, на територији Срема у Сремској Митровици.  

Највише представничко тело је Скупштина са 120 посланика. Предвиђено је да се установљава савет националних заједница, као посебно тело Скупштине које има 30 чланова. Половина савета се бира из редова посланика „који се изјашњавају као припадници националне заједнице који чине већину у укупном броју становника АПВ”, а друга половина се бира сразмерно укупном броју припадника посланика из мањих националних заједница.

Покрајински министар не може бити народни посланик, одборник у локалној самоуправи, нити члан Владе РС или извршног органа у локалној самоуправи. Скупштина бира и разрешава Покрајинску владу већином гласова од  укупног броја посланика. Гласање о неповерењу Покрајинској влади или поједином њеном члану може да затражи најмање 30 посланика.

У Статуту се потврђује да буџет АПВ износи најмање седам одсто уодносу на буџет Републике Србије, те да се три седмине буџета АПВ користе за финансирање капиталних расхода.

Предлог за промену Статута могу поднети:  најмање једна трећина од укупног броја посланика, Покрајинска влада и радно тело Скупштине надлежно за питања уставноправног положаја АПВ и најмање 40.000 бирача. О предлогу за промену одлучује Скупштина двотрећинском већином од укупног броја посланика. Статут ступа на снагу даном проглашења у Скупштини.

Демократска странка Србије, Нова Србија и Српска радикална странка критиковали су најаве да ће Војводина добити своју владу и министарства, јер сматрају да тиме, као и правом на доношење закона, Војводина добија обележја државности, односно да она новим Статутом добија законодавну, извршну и судску власт.