Подршка грађана Србије уласку у Европску унију опала је на 51 одсто, показало је истраживање јавног мњења Канцеларије Владе Србије за европске интеграције, које је обављено 22. децембра, после одлуке Европског савета да Србији не додели статус кандидата за чланство у ЕУ.

Уколико би сутра био расписан референдум са питањем: „Да ли подржавате учлањење Србије у ЕУ”, 28 одсто гласало би „против”, 18 одсто не би гласало, док три одсто испитаних не зна како би се изјаснило. Штавише, ниво подршке чланству у ЕУ мењао се у другој половини прошле године, па је у једном тренутку износио чак 46 одсто.

Подсетимо, према истраживању рађеном у јуну 2011, учлањење Србије у ЕУ подржавало је 53 одсто грађана, 24 одсто је рекло „не”, а остали, на евентуалном референдуму не би гласали.

Директорка канцеларије Милица Делевић на конференцији за новинаре, на којој је представила ово истраживање, рекла је да је примећено да опада подршка уласку Србије у ЕУ, али и да грађани, након првобитне негативне реакције због дешавања у процесу евроинтеграција рационално процењују државне интересе. „Истраживање показује однос рационалног и емоционалног код наших грађана. Одсликава начин на који се о ЕУ говори у јавној дебати и показује тенденцију киселог грожђа – ако нешто нисмо добили онда то и није било важно”, истакла је она објашњавајући да превагу рационалног представљају они који су за чланство у ЕУ. Додала је и да се проценат оних код којих ЕУ изазива позитивну реакцију смањује (са 37 одсто у јуну прошле године на 32 одсто данас), а повећава се проценат оних код којих ЕУ изазива негативан ефекат (са 29 на 32 одсто), као и проценат оних код којих је утисак о унији ни позитиван ни негативан (са 32 на 36 одсто). „Значи, један резервоар добре воље и идеализма који су грађани раније исказивали кад је у питању ЕУ дефинитивно се испразнио и грађани сада много рационалније размишљају о нашој европској интеграцији”, истакла је она.

Ово истраживање, рађено на узорку од 1031 испитаника, показало је да 39 одсто грађана сматра да би чланство у ЕУ била добра ствар, нити добра нити лоша ствар мисли 35 одсто, а 26 одсто је одговорило да би то било лоше за Србију. Грађани мисле да би они имали мање користи од чланства него што би то имала држава.

Међу онима који учлањење у ЕУ сматрају корисним, 41 одсто истиче да ће то донети више могућности запошљавања, исто толико да ће водити бољој будућности младих људи, 35 одсто због могућности да слободно путује по земљама ЕУ, а 28 одсто да ће помоћи се уреди стање у држави.

Пада проценат оних који су спремни да се у циљу уласка у ЕУ усавршавају, дошколују, измене досадашње навике.

У сету питања која се тичу статуса кандидата, показало се да 47 одсто грађана мисли да ништа није изгубљено тиме што Србија није добила кандидатуру за чланство у ЕУ. Да је Србија доста изгубила сматра 32 одсто, два одсто не зна или одбија да одговори на ово питање, а 17 одсто је рекло да је за Србију добро што није добила кандидатуру.

Ово истраживање канцеларије, које се обавља два пута годишње, показало је да 85 одсто грађана сматра да би структурне реформе друштва требало спроводити ради стварања боље Србије, због нас, а да нису услов за интеграције,

Делевићева је посебно истакла да грађани у све већем броју наводе да нису информисани о фондовима ЕУ, а 41 одсто сматра да је Русија највећи инвеститор у Србији, коју следе Јапан, ЕУ и Кина. Прави подаци су да су ЕУ и земље чланице највећи донатор и инвеститори у Србији, потом САД, Норвешка, Швајцарска и Јапан, додала је Делевићева.

Занимљиво је и да грађани Србије нису идеалисти када је у питању будућности уније. Чак 37 одсто сматра да ће се она у будућности сусретати са све већим проблемима и да је вероватније да ће се потпуно затворити или чак распасти него што ће се ширити и јачати.

Чак 65 одсто испитаника на питање које би моделе Србија требало да следи у изградњи сопствене будућности, истиче модел Швајцарске, Немачке и Норвешке. „Ових 65 одсто и Швајцарска на првом месту – суштински значи европски модел, европски стандард, али, ако може, без много услова”, закључила је Делевићева своје представљање овог истраживања.

На новинарско питање шта би Србија требало да учини да би у марту добила кандидатуру, рекла је да су услови јасни – спровођење постигнутих споразума, договор о регионалном представљању Приштине, сарадња са Еулексом и Кфором и наставак реформи.

Б. Чпајак