Немачка је 13. држава по реду која ратификује Споразум о стабилизацији и придруживању Србије и Европске уније. После ње, то треба да учини још 14 земаља, будући да свих 27 чланица уније мора да изгласа ратификацију да би она била пуноважна. Уз ратификацију која је обављена пре две и по године у српском парламенту и у Европском парламенту, крајем јануара 2011, тиме би био испуњен предуслов за отварање преговора између Београда и Брисела, које овдашња власт прижељкује крајем године, истовремено са доделом статуса кандидата.

У дипломатским круговима може се чути да пет држава ЕУ ипак додатно условљава Београд успоравајући ратификацију овог изузетно важног документа за Србију. Реч је о Холандији, Ирској, Пољској, Румунији и Литванији. За првопоменуте две земље, као спорна навођена је српска сарадња са Хашким трибуналом. За остале три, наведено је да су дошли до изражаја покушаји појединаца, фирми или неких партија да се нови корак у српској евроинтеграцији услови решавањем њихових интереса.

Наш неименовани, а врло обавештен извор из Владе Србије, верује, међутим, да ће се тешкоће са земљама у којима је ратификација сада под знаком питања постепено превазићи.

Пољска: Спорна бивша амбасада у Варшави

Иако се овде чуло да би ратификацију у Пољској могла закочити бивша зграда наше амбасаде у Варшави – вила Јаше Гавроњског, некадашњег члана ЕП и, такође, некадашњег портпарола италијанског премијера Силвиа Берлусконија, која је национализована, па онда враћена власнику, који сада тражи око седам милиона евра на име накнаде за њено коришћење – из амбасаде Пољске у Београду за „Политику” је речено да је „у Пољској, као и у низу других земаља чланица, процес ратификације ССП-а у току”. Истовремено, у званичном одговору који смо добили наведено је и да је ова земља „доследно подржавала и даље подржава европске тежње Србије”, да су се залагали за деблокирање процеса ратификације ССП-а, као и за достављање (тог споразума, прим. а.) Европској комисији на мишљење, ради захтева Србије за чланство у ЕУ.

За разлику од Пољске, румунска ратификација српског ССП-а, у неким овдашњим медијима, довођена је у везу са положајем Влаха за које Букурешт тврди да је реч о Румунима.

Румунија: „Положај Румуна” у долини Тимока

У одговору румунског министарства иностраних послова на питања Милана Петровића, дописника „Политике” из Букурешта, између осталог, речено је: „Чим се заврши етапа унутрашњих процедура парафирања на извршном нивоу, ССП ће бити прослеђен парламенту, који, у складу са Уставом, располаже сувереним прерогативима за ратификацију споразума у име Румуније”. Наведено је и да је за Румунију „природно да прати начин на који српске власти поштују критеријуме потребне за добијање траженог статуса, односно статуса државе-кандидата. Део ових критеријума је и онај политички који укључује поштовање европских стандарда у погледу третмана који се примењују према лицима припадницима националних мањина”.

Теодор Баконски, шеф румунске дипломатије, на конференцији за новинаре, нашем дописнику је рекао да је Румунија „стално подржавала и стимулисала европски пут Србије” и да ће ратификовати ССП, али се веома негативно изразио о „положају Румуна” у долини Тимока, рекавши да они „не уживају ни елементарна права предвиђена европским нормама”, да се ситуација може поправити набоље и да „многе ствари зависе од локалних органа власти”, а не од Београда.

Крајем јануара, приликом расправе у Европском парламенту, сви румунски европарламентарци, који заступају странке разних боја, гласали су за ратификацију.

Литванија: Спор око неуспешне приватизације БИП-а

У тој дебати у Стразбуру посланица из Литваније је говорила о проблемима литванских инвеститора у Србији и на тај начин потврдила да се спор око неуспешне приватизације Београдске индустрије пива и даље поставља као питање.

Реч је о томе да је прошле године, у фебруару, Агенција за приватизацију раскинула уговор о продаји БИП-а конзорцијуму „Алита” из Литваније и „Јунајтед нордик бевериџис” из Шведске. У агенцији су нам објаснили да ти инвеститори нису уложили 2,6 милиона евра, што су морали да учине по уговору, и да нису испунили обавезу откупа акција. Србија их је тужила „за наплату уговорних казни”. „Сада се случај налази пред међународном арбитражом”.

Кад је реч о Холандији, Божидар Ђелић, потпредседник Владе Србије, крајем прошлог месеца, објаснио је за „Политику” да је српској страни речено да је њена влада завршила посао. „Али парламент ове земље ће, сигурно, како су нам рекли, чекати извештај Сержа Брамерца, који ће консултовати да би ратификовали ССП”.

Ирска: Хашки услов

Ни у Ирској, у којој је група интелектуалаца предвођена режисерима Нилом Џорданом и Џимом Шериданом затражила од тамошње владе да не дозволи ратификацију пре хапшења двојице хашких бегунаца, Младића и Хаџића, није искључена могућност разматрања ССП-а. На основу недавне посете министра спољних послова Вука Јеремића Даблину, наш поменути извор из владе, оцењује да ситуација, по свој прилици, „иде у добром правцу”. Јеремић је, иначе, после састанка са члановима Заједничког одбора парламента Ирске за европске послове, тада кратко рекао да је српска делегација покушала да отопи лед над ССП-ом.

Биљана Чпајак

------------------------------------

ССП нису ратификовали:

Белгија

Данска

Ирска

Летонија

Литванија

Пољска

Португал

Румунија

Велика Британија

Финска

Француска

Холандија

Чешка

Шведска

-------------------------------------

ССП су до сада ратификовале следеће земље ЕУ:

1. Шпанија (23. јуна 2010) 
2. Малта (2. јула 2010)
3. Бугарска (16. јула 2010)
4. Италија (4. августа 2010)
5. Естонија (9. августа 2010)
6. Словачка (8. септембра 2010)
7. Словенија (20. октобра 2010)

8. Луксембург (21. октобра 2010)
9. Мађарска (8. новембра 2010)
10. Аустрија (17. новембра 2010)
11. Кипар (26. новембра 2010)
12. Грчка (26. јануара 2011)

13. Немачка (10. фебруара 2011)