Породица Аднана Мевића, Сарајалије кога је тадашњи генерални секретар УН пре 12 година узео у наручје као шестомилијардитог становника света, данас се бори са сиромаштвом.

Планета је јуче добила седмомилијардитог становника који ће такође вероватније завршити у сиромаштву него ублагостању.

Требало је да прођу 123 године да би свет добио своју другу милијарду. Од тада, за само 84 године, становништво је порасло за пет милијарди. На почетку 19. века Земља је имала милијарду људи, 1927. две милијарде, 1959. три милијарде. За последњих пола века, људство се више него удвостручило.

Шта онда урадити. Насељеност је сложено питање, па је јучерашњи статистички маркер одмах актуелизовао многе дилеме и отворио разна питања која се односе не само на демографију, већ и на могућности прехране, снабдевања водом, на климатске промене, наталитет, биодиверзитет. Надасве сиромаштво.

Може ли планета да издржи оволико људи, имајући у виду да ће 2050. на Земљи живети девет милијарди – под условом да се успори раст у трећем свету?

Колико данас, најмање милијарду људи је хронично изгладнело. Где обезбедити храну? Да би се само очувало садашње стање ствари треба рашчистити нових 900 милиона хектара земље – што значи затворити многе плућне алвеоле планете, сасећи толико шуме.

Експерти кажу да и то није изводљиво, и да је максимално могуће додати 100 милиона хектара на садашње 4,3 милијарде хектара обрадивих површина.

С друге стране, нема сумње да је пољопривреда главни узрочник еколошких проблема с којима смо све чешће и болније суочени. На пољопривреду отпада чак трећина глобалне емисије штетних гасова познатих као ефекат стаклене баште.

Гладнима не преостаје ништа друго него да буквално једу планету. Уништавају многе врсте.

Има ту још. Од 170 милиона тона азота и ђубрива годишње знатан део завршава загађујући реке, мора па и океане. Човек прави мртве зоне, климатске промене шире пустиње, доводе до хидролошких промена.

Јуче рођена беба подсећа на сукоб између хране и еко-система средине. А шта ћемо са водом? На исхрану света одлази чак 85 одсто светске потрошње воде.
Може ли пољопривредна производња да се интензивира, да прехрани седам милијарди, а да буде усклађена са чувањем човекове околине?
Тешко, упозориће подаци о глади. Човек успева да повећава производњу хране, али не успева да снизи стопу сопствене репродукције.

Парадокс је и расподела хране. Експерти кажу да се деценијама производи довољно хране за читав свет, али да се она у богатом свету баца док сиромашни делови планете гладују.
Какве су онда шансе да избегнемо тмурна предвиђања која је Томас Малтус дао пре 200 година? Како обезбедити здраву планету здравих и ситих људи? Одговора нема. Како се храни планета, којом брзином се умножава и које су последице, све су то и даље отворена питања.