Када је члан ратног Председништва БиХ Ејуп Ганић 26. фебруараухапшен на лондонском аеродрому по захтеву Србије, у Србији као да су се многи изненадили. Простије речено, нисмо то од Енглеза очекивали. Огуглали смо на чињеницу да наше потернице мало ко узима у обзир.

Ејуп Ганић,осумњичен за ратни злочин у Добровољачкој улици у Сарајеву, требало би да остане у притвору у Лондону, а пред судом треба поново да се појави 29. марта. Тако је саопштио портпарол британског министарства унутрашњих послова. Поручила нам је њихова влада да наше власти сада треба да поднесу комплетну документацију како би подржале захтев за изручење пре одређивања датума за саслушање. Судија ће потом размотрити да ли постоје „препреке за изручење”, рекли су Енглези. Наши су се убрзо огласили изјавом да је надлежним органима Велике Британије молба за изручење Ејупа Ганића Србији већ достављена у најкраћем могућем року. Пошто су нам британски органи затражили достављање додатне документације, Министарство правде се опет огласило тврдећи да убрзано ради на припреми свеобухватне молбе Великој Британији за изручење Ганића. Министарка правде је рекла да се документација од неколико стотина страна још преводи и да нећемо закаснити.

У оваквим међународним препискама пожељно је показати ажурност. То даје и слику о озбиљности захтева, а самим тим и тражиоца. Сценарио наше спорости редовно се понавља. Није нам први пут. Када је Горан Давидовић, звани Фирер, ухапшен у Трсту, Италијани су нам тражили да комплетирамо документацију па да они одлуче да ли је он за нас или није. У Италији су притворили Давидовића, притворили га,па чекали нас, па га пустили, а наши докази стигли спороходно тако да је он одјездио у Немачку јер између Италије и Немачке нема пасошке контроле.

Када је, такође, пре тога особа са потернице Станко Суботић ухапшен по српској потерници у Москви, наши су недељама припремали документацију и кад су је послали Руси им рекли да је за то недело, за које га теретимо, наступила застарелост. Зар то нико овде није могао да претпостави па „освежи” доказе јер је та особа стално у жижи и везивана је за многе друге истраге и криминалне радње. Суботић је тада, у мају 2008. године преко адвоката, у екстрадиционом притвору понудио Србији јемство од два милиона долара, да Србија укине потерницу а он дође у постојбину и брани се на суду. Нисмо прихватили кауцију, а сада се Суботић одмара на једном лепом језеру и има два милиона евра више него што би имао да се није појавио. Те паре би му онда узели. Овако ни Суботића ни два милиона евра.

Ко после овога каже да је правда спора, али достижна очигледно има проблема са свим другим актуелним дешавањима.