Уводник
Јелена Беоковић
Црква и јавност
У последње време, не прође ниједан дан а да тема у медијима није СПЦ: разрешење владике Артемија, финансијско пословање оца Симеона, ревизија у Храму Светог Саве, најаве да је све то само почетак довођења епархија у ред... Није нека новина да јавност претреса слабе тачке СПЦ, али многи су остали помало изненађени чињеницом да је међу првим одлукама Синода са новим патријархом на челу била та да се један епископ позове на канонску одговорност пред Сабором. Није он једини: црквени суд и рашчињавање помињу званични црквени кругови и када говоре о неким монасима Епархије рашко-призренске. Почела су, онда, и незванична шушкања да ће се и неки други епископи наћи на удару, да је време да почну да се полажу рачуни, а редовна контрола финансија у Храму Светог Саве одмах је у медијима добила облик „нађене нове неправилности у финансијском пословању“.
Иако је већину ових питања покренула сама СПЦ, па и обавестила о њима јавност, накратко отворена врата брзо су затворена за детаљније информације. Питања су болна, али не може се више од њих побећи. Она траже бројне одговоре, а новинари су углавном упућени на саопштења и на неколико владика који повремено желе да дају изјаве и који би се могли набројати на прсте једне руке,. Ту су, наравно, и незванични саговорници: ако их знате и ако су расположени да вам нешто кажу, с тим што морате да рачунате на то да њихова сазнања можда и нису тачна.
Треба разумети да није лако носити се са огромним медијским интересовањем – за патријархову конференцију, на пример, акредитовало се више од 80 новинара. Не треба заборављати ни да су владике монаси, а не републички посланици, као и да се Црква у медијима обично више прозива него што се позива на разговор. Али треба знати да ће, ако саопштите да постоје проблематичне трансакције у једној епархији, или ако су се монаси потукли испред манастира, медији истог дана извештавати о томе, а уколико не објасните јавности о чему се тачно ради, већ сутрадан свако ће имати своју верзију и своје тумачење догађаја.
Из ћутања црквених великодостојника, који су најпозванији да говоре о пословима Цркве, проистећи ће незваничне информације безимених саговорника, нагађања која могу да прерасту у клевете, али и то да се црквеним пословима у јавности баве сви – а најмање архијереји и клер.
Црква је показала спремност да после вишегодишње летаргије почисти своје двориште. Зато је нормално да на питања о свом овоземаљском животу даје одговоре и себи, својим органима, али и мирјанима. Нови патријарх је показао храброст и мудрост да решава проблеме који су дуго гурани под тепих. Од тог посла и СПЦ и друштво могу да имају само користи, чак и ако пред јавност буду изнете ствари које ће показивати да су и епископи људи да и они могу да греше као и сваки други човек.
Последњи коментари
@Neimenovani Izvor, 26/02/2010, 09:05...ali mi idu na nerve hrvatizacije srpskog jezika u medijima....-Ако вам латинизација српског писма почне ићи на нерве потрудићете се да на компјутеру инсталирате српско писмо.:-)
Kada neko baca prljavu vodu, treba da pazi da i dete koje je tu prano ne bude baceno. Sinod treba da poznaje mentalitet ljudi, novinara i glasila, pa da svoje mere prilagodi na nacin da ne stvara nepotrebnu stetu. Svakako, niko nije da se zataskuju pronevere i necasna bogacenja, ni u drustvu ni u crkvi. Verovatno da je ovaj problem, ako je toliko veliki, morao da bude iznesen na Saboru kao generalni princip i akcija, a ne kao pojedini slucaj za jednog episkopa, i to bas tamo gde je pretio problem instrumentalizovanja situacije na Kosmetu, i uticaja vlade na SPC prema "neposlusnim" episkopima. Nadam se da Sinod i Ptrijarh nece praviti slicne poteze koji zbunjuju narod i stvaraju velike duhovne teskoce medju vernicima.
@Neimenovani Izvor, 26/02/2010, 09:05
Потребно је прво почистити у свом дворишту. За почетак уместо ћелаве хрватске латинице, писати српским писмом, Ћ-И-Р-И-Л-И-Ц-О-М. Јовиша Видић од Рудина.






