Сретко Калинић, члан „земунског клана”, дао је исказ хрватској полицији о активностима клана и у њему, тврде, оптужује Луку Бојовића да је починио или наручио дванаест убистава. Те исказе сада српски органи упоређују са информацијама које је дао Милош Симовић, други члан „земунског клана”.

Тако је, по мишљењу Калинића, Бојовић учествовао у нападу на Зорана Недовића – Шока, са Синишом Петрићем у ликвидацији Горана Марића, који је био сарадник Андрије Драшковића и Сретена Јоцића. Калинић даље оптужује Луку Бојовића и да је организовао убиство Кује Кријешторца који је требало да сведочи на суђењу за атентат на премијера Зорана Ђинђића, али и да је наручио убојство Берта Јовановића. Калинић наводи и да је Бојовић убио Угљешу Аранитовића – Уга, кума Сретена Јоцића и вођу криминалне групе у Шапцу. Бојовић наводно стоји и иза убиства Бране Шарановића у Београду.

Мимо Калинића, Бојовић је сумњичен и да је крајем септембра 2006. године учествовао у пуцњави код виле „Јелена” у којој је рањен шеф „вождовачког клана” Владан Контић – Конта. У марту 2007. године Холандија је расписала за њим потерницу због сумње да је умешан у ликвидацију Срђана Мирановића, који је изрешетан у јануару 2006. године у Подгорици.

Бојовић је у пролеће 2008. године осуђен на 15 месеци затвора због неовлашћеног држања пиштоља и фалсификовања личне карте. Међутим, током судског процеса ове оптужбе су одбачене.

После изјаве Калинића да Бојовић стоји иза 12 убистава, овом некадашњем припаднику Арканових „тигрова” изгубио се сваки траг. Али и транспорт Сретка Калинића из Загреба у Београд био је под максималним мерама безбедности и строго дискретан, а то се тумачи страхом али и најавом да би Бојовић могао да нападне конвој или већ некако да организује одмазду због Калинићевих оптужби на његов рачун.

Лука Бојовић није непознато име у београдском подземљу. Полиција га је давно сврстала у припадника „веома опасне криминалне групе”. Распон медијских спекулација захвата га широко, а он и његово дело и даље су обавијени тајном.

Полиција, тужиоци и судови до сада, треба рећи, нису успели да изађу на крај са Бојовићем. И то изазива страх: ако је неко и само осумњичен да је учествовао у 12 убистава, а полиција нема ниједан јасан и недвосмислен одговор ту нешто озбиљно није у реду. Или је у питању неспособност полиције и истражних органа или је осумњичени под нечијом заштитом. Немогуће би било свуда на свету, да неко са таквим досијеом, толико дуго и упорно избегава руку правде. Зато су потребни хитни одговори. До тада биће још спекулација о његовој улози у српском криминалном миљеу.

Утешно звучи да ће специјално тужилаштво за организовани криминал ускоро да поднесе захтев за спровођење истраге против Луке Бојовића због сумње да је учествовао и наредио више убистава. Чекамо, али то је морало да се догоди одавно. Тада ћемо знати и колико је полиција добро радила посао.