Уопште ми није стало за задржим две функције – рекао је јуче народни посланик и градоначелник Јагодине Драган Марковић Палма новинарима који су, очигледно, били у заблуди сматрајући да он већ месецима покушава да уради баш то. Решеност да убудуће и сам на себи примени сваки закон који парламент донесе демонстрирао је повлачењем два, претходног дана поднета, амандмана којима се суштински тражило управо изузимање из Закона о агенцији за борбу против корупције.

Лидер Јединствене Србије прекјуче је накратко од војвођанских посланика преузео неславну медијску улогу главног „минера” спровођења законских одредаба о забрани дуплих функција. Схватио је, међутим, већ по првим написима у медијима, да не жели да се све незадовољство јавности свали на њега и одмах објавио да то и није била његова идеја, већ, за сада анонимних, чланова владајуће коалиције и да је он заправо жртва њихове замисли.

Марковић је свакако у праву када каже да проблем није само његов и зато је вероватно и да није сам одлучио ни да га решава променом закона. Јер колики год да су „уцењивачки капацитети” троје посланика ЈС-а у односу на танку скупштинску већину владајуће коалиције, читав подухват је могао успети само због тога што су им се у овом случају интереси поклопили. Пре свега, не треба заборавити да су у сличном проблему и посланици Верољуб Стевановић (посланичка група Г17 плус) и Душан Бајатовић (СПС), први јер је истовремено и градоначелник Крагујевца, а други јер, сем у посланичкој, седи и у фотељи првог човека ЈП „Србија гас”. Да не говоримо о томе колико би за ДС било драгоцено да 17 војвођанских посланика – градоначелника може да задржи своје позиције.

Укратко, владајућа коалиција, чини се, и даље не зна како да изађе из проблема званог – кад смо усвојили закон нисмо размишљали о томе до чега ће довести. Да ствар буде још непријатнија, испоставило се да Агенција за борбу против корупције има намеру да га заиста и примени. Онда се покушало са тражењем „рупа”, позивањем на изузетке, другачија тумачења (у чему не малу улогу има и Министарство правде), да би се све завршило на Уставном суду. Привремено.

Предлагањем измена закона као да је отворен нови круг објашњавања, убеђивања, надмудривања…И то, могуће је, чак и ако закон и не буде измењен амандманима.

Додатно плаши и оцена организације Транспарентност Србија да су и неке нове законске одредбе о дуплим функцијама недовољно прецизне, а према неким незваничним најавама већ се ради и на „алтернативном” тумачењу.

И на крају, ако још има оних који не могу да се снађу у овој рашомонијади, ево шта каже члан 102. Устава Србије: народни посланик не може бити посланик у скупштини аутономне покрајине, нити функционер у органима извршне власти и правосуђа, нити може обављати друге функције, послове и дужности за које је законом утврђено да представљају сукоб интереса.