Европејац у Пироту

Ово није виц о Пироћанцима, иако потпредседник Владе Србије одатле вуче корене. Дакле, кренуо Божидар Ђелић у Пирот, па га нагло заобишао и посетио Бабушницу. Каже, тако је „боље за грађане целог Пиротског округа”. Јер, потпредседник владе задужен за европске интеграције сматра да грађани Пирота могу да закораче у Европу само ако промене власт. Док то не учине и док слику са националног нивоа не пренесу на локални, он ће на сваки начин избегавати да разговара са општинским руководством. Како сам каже, „не види никакав ваљан разлог да тако не буде у родном граду његовог оца”. Тако је уместо најављеног сусрета са руководством општине Пирот отишао у Бабушницу, у којој странка чији је он члан учествује у власти.

За неупућене, општинску власт у Пироту чине Г17 плус, СПО, СПС и СРС. Тако састављена владајућа већина има 40 од 56 одборничких места. У опозицији су Коалиција за Пирот и Демократска странка.

На визиткарти Божидара Ђелића пише потпредседник Владе Србије, што би, народски речено, требало да значи да заступа интересе свих грађана Србије, без обзира на верску, полну и страначку припадност. Није ли то управо и интенција Европе на коју се позива Божа, задужен за европске интеграције.

„Тешко ми је да разумем да неко жели Пирот у Европи а прави коалицију са радикалима”, каже Ђелић, француски ђак, од кога се очекивало све друго само не оваква искључивост и дељење људи на подобне и неподобне „европејце”. Страначке поделе су у Француској, бар када је у питању левица и десница, далеко су веће него у Србији, али ниједан политичар се тамо не усуђује да неког због партијске припадности назове добрим или мање добрим, односно лошим Французом и да анатемише неки град само зато што су кадрови Ле Пена тамо на власти, а још мање да посету неком граду условљава променом челних људи на локалном нивоу, супротно вољи бирача. Од њега се управо и очекивало да искуство које је стекао у Паризу пренесе и у Србију, да подстиче примену европских вредности не само у Бабушници већ и у Пироту, не делећи грађане на оне првог и другог реда – према страначкој припадности.

Право је сваког грађанина Србије да бира и да буде биран, Уставом загарантовано. Пироћанци су добили власт какву су заслужили. Ако су они њеним радом задовољни, морао би да буде и потпредседник Владе Србије. У супротном, ако се локална власт буде бирала и мењала по директивама из Београда, онда се даје за право критичарима који тврде да се влада понаша страначки, да помаже општине и градове само тамо где су њени кадрови. Да паре из Националног инвестиционог плана одлазе, не према потребама равномерног развоја Србије, већ према утицају коалиционих партнера који чине Владу Србије. Није ли то управо и случај са Пиротом. Уместо одговора, остаје питање – дугује ли Божидар Ђелић, због овог свог неевропског поступка, извињење не само грађанима Пирота него и Србије.