Град по глави и по џепу

Град је поново ојадио Србију. Штета ће се проценити, али се већ сада са сигурношћу може рећи да је огромна. Страдали воћњаци, повртњаци, усеви, кровови кућа, далеководи, аутомобили, а било је и повређених људи. Стручњаци кажу да ће штету од овогодишње непогоде воћари у неким крајевима трпети и у наредне две године.

Кад год се оваква непогода деси, крене бујица питања. Пре свега – да ли је било могуће градоносне облаке разбити, или их учинити бар мање погубним са овогодишњи род?

И ова сезона одбране од града почела је траљаво. Још почетком јуна се знало да су је противградне станице, којима од ове године управља Сектор за ванредне ситуације МУП-а Србије,дочекале са недовољно ракета.

Неке су, последејствовања тих дана, остале без „муниције”, а свака је на почетку сезоне на лагеру требало да има бар 15 пројектила. ПредрагМарић, начелникСектораМУП-аСрбијезаванреднеситуације, рекао је 8. јуна да је за хитну набавку ракета влада одобрила 100 милиона динара и да се за неколико дана очекује почетак дистрибуције.

Сви би желели да верујемо начелнику надлежног сектора МУП-а да је у петак увече противградна одбрана испаљивала ракете у свим деловима Србије захваћеним невременом. Као што не би хтели да сумњамо у његову тврдњу да је овога пута заиста „природа била јача”,

исто тако не треба сумњати и да су стручњаци у праву када кажу да постојећи системпротивграднеодбранеуСрбијисмањујеучесталостградаза 20 одсто, докје њен учинакуземљамаЕвропскеуније 50 одсто. Противграднеракетеисистемрадарскихстаницазаметеоролошкоосматрањеје јединисистемкојисеуСрбијикористизаодбрануодграда. Наша земља је једина на свету којапротивграднузаштитуфинансираупотпуностиизбуџетасапросечно10 милионаеврагодишње.

Државе се од града бране на десетак начина. Упућени кажу да универзалногрешењазапротивграднузаштитунема, нитићегабити., али ни потпуне заштите од ове непогоде. То не значи да Србија од града не може имати бољу заштиту од постојеће.

Према студији Светске банке, учешће привредних сектора зависних од временских услова у бруто националном дохотку Србије се у периоду од 2000. до 2004. године кретало од 42 одсто до 43,8 одсто. У 2005. је оно достигло 47,18 одсто, а економски губици од временских непогода и града у тој години били су око 86 милиона евра.

Иако свежијих података нема, и наведени довољно убедљиво говоре да у ефикасну одбрану од града, али и од суше, раног пролећног мраза, речних бујица и других временских непогода, вреди улагати.

Понајпре треба користити оно што је на дохват руке и у свету уобичајено – осигурање. У Србији је осигураномањеод 10 одстоукупнихобрадивихповршина, иакодржавапокрива 40 одстопремијеосигурања, анекеопштинеизсвојихбуџетаиздвајајујоштолико.

Овом (не)приликом нас је град ударио и по глави и по џепу. И од тога може бити неке вајде.