Evropi je laknulo, Grčka je uhvatila predah, alidomovina reči haos time nije pošteđena neizvesnosti.

Tesna pobeda konzervativne Nove demokratije pozdravljena je od Brisela do Berlina jer je, barem privremeno, otklonjena opasnost da Grčka ispadne iz zone evra što bi ne samo bio ozbiljan udarac jednom od najambicioznijih projekata evropskih integracija, već i stabilnosti globalne ekonomije.

Od koalicione vlade se očekuje da zadrži dogovoreni kurs saradnje sa međunarodnim kreditorima, uključujući disciplinovano sprovođenje teških reformi kako bi Grčka počela da se izvlači iz dužničke krize.

Nova demokratija i socijalistički PASOK, rivalske dinastije koje ogromna većina Grka smatra najodgovornijim za poslednje četiri godine teškog posrtanja, pokušaće da naprave dosad nezabeleženu koaliciju u iznudici vremena: Grčka će sredinom jula ostati bez keša, bankarski depoziti se smanjuju dok Evropa očekuje nova obećanja o sprovođenju mera štednje pre nego što priskoči u pomoć.

Lider Nove demokratije Antonis Samaras smatra da Evropa mora da pruži ruku, da bude fleksibilnija i da pomogne tako što bi se olakšali neki uslovi kreditiranja, recimo produžavanjem rokova otplate dve tranše odobrenih zajmova.

Kako je izvesno da kreditori neće odustati od suštine reformskih zahteva i čvrste finansijske discipline nametnute prezaduženoj članici zone evra, sledi novo gutanje gorkih pilula: dalje smanjivanja plata i penzija, otpuštanje 150.000 zaposlenih u javnom sektoru...

To nagoveštava da neće biti socijalnog mira u vremenima kada Grčka vapi za političkom i ekonomskom stabilnošću. Nova vruća jesen se približava kao zla kob.

Lako može da se ispostavi da se radi o Samarasovoj Pirovoj pobedi. Njega Evropljani žele da vide kao progresivnog saveznika, ali lider Nove demokratije može da se opiše i kao nacionalista željan vlasti, političar kome nisu strani obrti.

Suštinski problem Grčke, koji se često gubi sa radara u Briselu, jeste da bez obzira na sve milijarde evra određenih za spasavanje, bez obzira na sve pritiske ili moguće olakšice, grčka kriza ne može da se reši bez pomoći – Grka.

Ali, Grčka je sa nedeljnih izbora izašla teško podeljena. Tek 40 odsto Grka glasalo je za partije koje podržavaju spasilački paket EU i MMF-a.

Radikalna levica Sirize, koja je agitovala za odbijanje ovog programa, odlazi u opoziciju sa moćnih 27 odsto glasova, čak 10 odsto više nego što je osvojila u maju.

Lider PASOK-a Evengalos Venizelos je u pravu kada kaže da bi Siriza trebalo da se nađe u novoj vladi, ali harizmatični levičar i bivši komunista Aleksis Cipras to neće jer bi da što pre vidi leđa međunarodnim kreditorima i njihovim merama koje Grke dovode na ivicu očaja.

Od vlade nacionalnog jedinstva nema ništa.

Ključna enigma nije uklonjena: da bi Grčka profunkcionisala kao ozbiljna zemlja, neophodna je saradnja svih, političara i građana. Reforme nije dovoljno najaviti. Treba ih sprovesti.

„Nema vremena za čekanje”, kaže Samaras. Ko će ga poslušati?