Инфлација и ротквице

Добар разлог – пара вреди. Стара изрека за оне који се у невољи снађу па уместо правог понуде фалш одговор који пролази без проблема. Чак и уз свеопште одобравање.

Та прича нам се управо догађа ових дана у објашњавању разлога прошломесечног буђења инфлације. У априлу била је невеликих 0,8 одсто, али ипак нешто већа од мирног марта. Април ове године у односу на исти месец лане показује раст цена од 11,2 одсто. Стопа инфлације по којој смо рекордери у Европи.

И статистичари и НБС прстом упиру у сезонски раст цена пољопривредних производа. Стигле на пијаце ротквице, млад лук, салата, кромпирићи, јагоде… и ево нама инфлације. С одмицањем пролећа и већом понудом, надају се, доћи ће до пада цена и укупно високе стопе инфлације. Ипак гувернер НБС Јоргованка Табаковић верује да ћемо  крај ове године дочекати са планираном стопом инфлације од четири одсто плус минус 1,5 процентних поена.

Уз један мали услов – да нам Свевишњи подари мало берићетнију пољопривредну годину. Бар у просеку минуле деценије. То ће снизити укупан притисак на цене и онемогућити лањски сценарио, када нам је род подбацио, а цене хране отишле у небо. То што је суше било и у околним земљама у којима је, такође, дошло до подбачаја у приносима, али не и до ерупције цена хране и укупне стопе инфлације, објашњено је нашом специфичношћу. Ми као сиромашна земља имамо веома високо учешће пољопривреде и хране у расту цена – око 40 одсто. Отуда, објашњавају, свако поскупљење намирница код нас изазива подрхтавање прецизног мерног система инфлације.

Права истина, вероватно, није далеко од тога, али како је могуће да тај сезонски зелениш не покрене инфлацију у Немачкој у којој, такође, има ротквица или младог лука, а у тој великој земљи укупна инфлација у априлу рекордно ниска – свега 1,2 одсто. У односу на март дошло је до пада за 0,5 поена.

Неко ће рећи да је потпуно неупутно поредити се са једном Немачком. Чак и по инфлацији. Богата, уређена земља. Све, па и тржиште штима. Нема изненађења. И стварно. Немачка је велика земља с малом инфлацијом. Ми, нажалост, мала држава, али с великом инфлацијом. Биће, по свему судећи, да проблем инфлације није, нити може бити у некој вези са величином државе, колико с њеним привредним системом и економијом. Зашто?

Из простог разлога зато што већина земаља у нашем региону, које су такође пољопривредне, мање по површини и не много богатије од нас, имају годишњу инфлацију највише до пет одсто. А то је наш циљ до краја ове године.

Шта то говори – да добар разлог с почетка приче пије воду, али не нуди ваљан одговор због чега Србија већ деценијама не успева инфлацију да одржи у европски прихватљивих два до три одсто. А инфлација није Божја казна или виша сила, већ економска категорија која, као топломер, показује да нешто с нашим привредним системом и економском политиком није баш у реду. А ротквице су само „добар изговор“.