Почело је као серија неспоразума око начина избора савета бошњачке мањине и стигло до захтева за долазак међународних посматрача на подручје Санџака. Захтев је, између осталог, образложен оценом да су тензије „подигнуте до усијања, а да непримерено велики број полицијских снага негативно утиче на покушај смиривања ситуације”. Претходно су муфтија Муамер Зукорлић и његови сарадници у више наврата помињали насилно покрштавање муслимана, настојећи да у први план истакну верски и национални аспект целог проблема. Зукорлић је у неку врсту припреме терена кренуо још почетком августа, када је на седници Исламске светске лиге у Меки тражио помоћ за заштиту угрожених права Бошњака.
У кампањама попут оне коју воде муфтија и његови истомишљеници најважније је говорити најгласније, а саме чињенице немају прворазредну улогу. Отуда се и не мора детаљно објашњавати како су то, на пример, повезани представљање две исламске заједнице у настави веронауке и насилно покрштавање, кад су и једни и други вероучитељи муслимани. Не мора се, такође, објашњавати зашто се на јавним скуповима полицајци који их обезбеђују изједначавају са српским паравојним формацијама које су убијале по Босни током деведесетих. Довољно је, чини се, бацити у јавност тешку реч и тешку оптужбу и онда је понављати у свим другим приликама.
Да ли се, макар и посредним, повезивањем насилног покрштавања са распоредом вероучитеља сугерише да вероучитељи који нису под контролом Зукорлића уопште и нису муслимани? Да ли ико жели озбиљно да разговара о небулозној тези о полицајцима као четницима? Но, јер овде и није реч о том, него политици и о жељи да се једна струја представи као једина позвана да тумачи и заступа аутентичне националне и верске интересе бошњачког становништва у Србији.
Изгледи за истинску интернационализацију проблема на оваквим основама су прилично мали, упркос чињеници да су међународне позиције Србије ослабљене и да је Београд тренутно заокупљен другим проблемима. Мисија ОЕБС-а, која је присутна на терену, тражи да се што пре пронађе решење за конституисање Бошњачког националног већа, али полицајце који су настојали да спрече сукобе око плаца за градњу вртића не види као четнике.
„Видео сам снимак догађаја у суботу и одајем признање полицији која је показала уздржаност у ситуацији која је била провокативна. Напредак у овом региону може се остварити ако се институцијама пружи прилика да представљају различите стране једне заједнице, а не да се чује само најгласнији. Спор око земљишта треба да решава суд на основу чињеница”, каже заменик шефа Мисије ОЕБС-а у Србији Томас Мур.
Ствари тако стоје за сада, али не значи да ће стајати заувек. На потезу је држава која треба да отвори простор за дијалог и тако спречи да се ствари погоршају. Уосталом, од државе, која је у последњи час мењала услове за конституисање бошњачког националног савета, све је и почело и ту и треба нешто променити. А вредело би размислити (и поразговарати са свима) и о другим темама које Зукорлић и његове присталице истичу као битне за Бошњаке.