Кад се држава „чешља”

Две локалне власти, које саме себи одају признања легитимности, једне тврдећи да то заслужују због законитости у раду, а друге због наводне одбране изборне воље грађана, довеле су до тога да сада у Краљеву постоје две „градске скупштине”, две одборничке „већине”, односно на предвиђених 70 места у скупштинским клупама хтела би да заседну 83 одборника.

Затим, право на једну фотељу градоначелника, председника скупштине, њихових заменика... полажу по двојица, сваки од своје већине, изабраних функционера. Постоје, дакле, две комплетне политичке „гарнитуре”. 

И било би све идеално да је ту „дупла” и истинска брига за народ. Али, није тако. Напротив, у тој бескомпромисној борби за власт невоље грађана се умножавају, чак и пред градским шалтерима. Јер, подељени и збуњени чиновници у градској управи и не знају чији је потпис валидан, чији печат важи...

Стога су разумљиве сузе Славице Марковић у скупштинском ходнику која очекује ни сама не знајући чији потпис за одобрење исплате раније додељене помоћи из буџета, ради куповине лекова. Да не говоримо о томе да град, док непрестане политичке игре трају, замире. Већ две, три године овде опада вредност друштвеног производа, стопа запослености у односу на исти период лане мања је за 9,3 одсто. Број срећника с радним местом у 2009. години – 33.626 – сада је мањи за више од три хиљаде, а скоро 15 хиљада људи тражи запослење.

Просек зарада за протекли месец био је 27. 846 динара, односно за око пет хиљада испод републичког просека, а мањи је и од просека у суседним градовима. Дознајемо, такође, да сада око шест хиљада Краљевчана чека на месечну исплату разних социјалних давања, а нових захтева за такву помоћ у Краљеву је трипут више него у суседним градовима сличне величине...

Која ће власт да превагне, ко ће имати прилику да обезбеди амбијент за нове инвестиције и радна места, што и једни и други обећавају? Решење се, тврде опет обе стране, очекује од институција, државних органа и судова, али држава ћути. Истина, постоји једна дуго чекана одлука Управног суда која даје за право коалицији овдашњих демократа и социјалиста, постоји и слична оцена надлежног министарства, али то радикалско-народњачка групација схвата као недоречено и необавезујуће.

Какви су то онда прописи и акти за које није обезбеђен механизам ефикасне примене, с правом се питају грађани. Уз то, ниједан министар, ниједан лидер политичке партије нити је дошао, нити свој ауторитет употребио да бар препоручи примену прописа, рецимо, најновијих одлука Управног суда о одборничким мандатима. Зна се и зашто, у питању су политичке рачунице, калкулације, селективна примена... А, добрим делом, епилог тога је и ова нестабилност, произвољност и самовоља локалних лидера у Краљеву.