Uvodnik
Miroljub Dugalić
Kad se država „češlja”
Dve lokalne vlasti, koje same sebi odaju priznanja legitimnosti, jedne tvrdeći da to zaslužuju zbog zakonitosti u radu, a druge zbog navodne odbrane izborne volje građana, dovele su do toga da sada u Kraljevu postoje dve „gradske skupštine”, dve odborničke „većine”, odnosno na predviđenih 70 mesta u skupštinskim klupama htela bi da zasednu 83 odbornika.
Zatim, pravo na jednu fotelju gradonačelnika, predsednika skupštine, njihovih zamenika... polažu po dvojica, svaki od svoje većine, izabranih funkcionera. Postoje, dakle, dve kompletne političke „garniture”.
I bilo bi sve idealno da je tu „dupla” i istinska briga za narod. Ali, nije tako. Naprotiv, u toj beskompromisnoj borbi za vlast nevolje građana se umnožavaju, čak i pred gradskim šalterima. Jer, podeljeni i zbunjeni činovnici u gradskoj upravi i ne znaju čiji je potpis validan, čiji pečat važi...
Stoga su razumljive suze Slavice Marković u skupštinskom hodniku koja očekuje ni sama ne znajući čiji potpis za odobrenje isplate ranije dodeljene pomoći iz budžeta, radi kupovine lekova. Da ne govorimo o tome da grad, dok neprestane političke igre traju, zamire. Već dve, tri godine ovde opada vrednost društvenog proizvoda, stopa zaposlenosti u odnosu na isti period lane manja je za 9,3 odsto. Broj srećnika s radnim mestom u 2009. godini – 33.626 – sada je manji za više od tri hiljade, a skoro 15 hiljada ljudi traži zaposlenje.
Prosek zarada za protekli mesec bio je 27. 846 dinara, odnosno za oko pet hiljada ispod republičkog proseka, a manji je i od proseka u susednim gradovima. Doznajemo, takođe, da sada oko šest hiljada Kraljevčana čeka na mesečnu isplatu raznih socijalnih davanja, a novih zahteva za takvu pomoć u Kraljevu je triput više nego u susednim gradovima slične veličine...
Koja će vlast da prevagne, ko će imati priliku da obezbedi ambijent za nove investicije i radna mesta, što i jedni i drugi obećavaju? Rešenje se, tvrde opet obe strane, očekuje od institucija, državnih organa i sudova, ali država ćuti. Istina, postoji jedna dugo čekana odluka Upravnog suda koja daje za pravo koaliciji ovdašnjih demokrata i socijalista, postoji i slična ocena nadležnog ministarstva, ali to radikalsko-narodnjačka grupacija shvata kao nedorečeno i neobavezujuće.
Kakvi su to onda propisi i akti za koje nije obezbeđen mehanizam efikasne primene, s pravom se pitaju građani. Uz to, nijedan ministar, nijedan lider političke partije niti je došao, niti svoj autoritet upotrebio da bar preporuči primenu propisa, recimo, najnovijih odluka Upravnog suda o odborničkim mandatima. Zna se i zašto, u pitanju su političke računice, kalkulacije, selektivna primena... A, dobrim delom, epilog toga je i ova nestabilnost, proizvoljnost i samovolja lokalnih lidera u Kraljevu.
Poslednji komentari
Ne treba pripisivati "cesljanje" samo drzavi vec pre svega lokalnoj zajednici. Pokazatelji rada lokalne zajednice vide se iz trendova prikazanih u clanku i oni su odraz njihove pasivnosti, mentaliteta ljudi koji zive u ovom gradu. Moj visegodisnji utisak kao povremenog gosta u ovom gradu je da je ovde uvek bio visok stepen lezernosti gradjana, zaposlenih, vlasti. U radno vreme ulice grada i kafici su uvek bili prepuni, pauza za dorucak je trajala i trajala, trgovina na svakom koraku, setnje zaposlenih po pijacama, frizerajima, majstorima. Sa druge strane, procesi laganog urusavanja privrednih giganata, malih firmi i radnji, reke doseljenih nevoljnika, redova pred socijalnim salterima, bujanje nezaposlenosti, manjak sredstava u gradskoj kasi, porodicnim budzetima, strajkovi, nezadovoljni rezervisti, razne uzurpacije. Ali, ima mesta i za "veseli spust" Ibrom, mnostvo pecenjara, rostiljskih radnji, pijacnih tuca. Kome je potrebniji cesalj, pitanje je sad?
Ovom jako dobrom prikazu stanja u Kraljevu nedostaje, bar, nagoveštaj kako bi „državno češljanje“, ali i „češljanje u lokalu“, bilo zamenjeno nečim svrsishodnijim. Da li je potrebna posebna hrabrost da bi se konstatovalo da je u pitanju fatalni nedostatak sadašnje demokratije – njena sistemska fokusiranost (SAMO) na izbor predstavnika vlasti. Zar svima nama ne bi više odgovarala demokratija fokusirana na kristalizaciju konkretnih rešenja konkretnih problema za čije rešavanje su zainteresovani građani. Bez obzira na oblast društvenog života kojoj ti problemi pripadaju? Tada borba za vlast ne bi imala smisla i ne bi mogla da koči donošenje odluka, a trenutno najbolji bi vršili vlast. Sve dok se ne pojave neki još bolji (sa boljim rešenjima za najvažnije probleme). Zar to nije lek i za „državno češljanje“ po drugim pitanjima koja su od vitalnog značaja za Srbiju, kao što su Kosovo, ekonomsko posrtanje, EU-integracija, korupcija, kriminal, ... Treba krenuti napred sa demokratijom! Zar ne?
Mišo, tekst ti je na žalost odličan. Toje samo delimična slika, Sodome i Gomore , koja se sada zove Kraljevo. Onakve bruke, blamaže u Skupštini pa i na ulicama nije vidjeno odavno. Ali, toje Srbija za koju smo se borili na barikadama, trgovima i..... Ako nam je za utjehu ni u drugim gradovima ne cvetaju Ljubičice. Često se pitam , dali smo dostojni da živimo i ovako kako živimo. Za pametnog je i komarac muzika. Nadam se da ceš da shvatiš o čemu pričam. Sve više što bi rekao bilo bi suvišno, ne volim da smaram naše čitaoce.