Лицемерје у култури

И у ово морамо да поверујемо: редитељи Дарко Бајић, Горан Паскаљевић, Здравко Шотра, Љубиша Самарџић и Јован Тодоровић неће присуствовати пројекцији сопствених филмова на Недељи српског филма у Пекингу и Шангају (17–22. јун), јер је тако одлучило Министарство културе Србије. Као чланови одабране делегације у Кину путују Радослав Павловић, саветник председника Србије за културу, Мирослав Могоровић, продуцент, Тамара Драгићевић, представница Министарства културе, и Дејан Караклајић, председник УО Филмског центра Србије.

Кинези ће видети остварења „Кад сване дан”, „О Гринго”, „Шешир професора Косте Вујића”, „Мирис кише на Балкану” и „Београдски фантом”.

Када су Београду прошле године одржани дани кинеског филма, у нашој земљи боравили су аутори кинеских филмова.

Присуство редитеља филмова који се приказују на ревијама и фестивалима у иностранству до сада је била уобичајена појава. Током недеље српског филма у Кини 2010. године боравили су Горан Марковић као редитељ „Турнеје”, Алекса Гајић као редитељ филма „Едит и ја” (такође тада уврштен у програм) и Мирољуб Вучковић као тадашњи директор Филмског центра Србије.

Приказивање српског филма у Кини има, у односу на друге фестивале, посебну тежину, због традиције коју је у овој земљи  започео „Валтер” и легендарни Бата Живојиновић. Присуство аутора филма подразумева и контакт са публиком, задовољење њихове радозналости, одговоре на питања која не може дати продуцент или политичар.

Али, можда ствараоци и публика некоме нису важни.

Показало се то и на премијери представе „Константин, знамење анђела” у фебруару у Народном позоришту у Нишу. Мислим првенствено на ону стручну и позоришну публику у коју се убрајају и позоришни новинари и критичари. Неуобичајено за било коју премијеру, на ову је био позван искључиво политички естаблишмент и дипломатски кор.

Јавности је ускраћено право на прву информацију о овој представи. (Од позоришних критичара само на наше упорно инсистирање присуствовала је критичарка „Политике”, а фоторепортери и сниматељи, осим камера РТС, избачени су из сале после говора министра културе.)

На београдској премијери сличан састав, најмање посленика културе...

Предстојећу премијеру опере „Аида” у оквиру обележавања 1700 година Миланског едикта, предвиђену за 18. мај у раскошном простору Виминацијума, сазнајемо, пратиће опет највиши политички званичници и дипломате. Верујемо да ће грешка из Ниша бити исправљена. И да ће се на списку званица наћи и компетентни критичари, новинари, фоторепортери, угледни ствараоци из света музике, театра, опере, уметности.

Лицемерна је толика агилност политичара да „хрле” спорадично на културу, када се зна да их култура не занима, a уметнике често  доживљавају као терет када од државе траже своја права.

Могу политичари својим присуством на културном догађају да повлађују сопственој важности и таштини, али немају право да то присуство ускрате људима којима је култура радно место.