Штрајк упозорења лекара у престоничким домовима здравља није имао ефекат како се очекивало у тренутку када је Синдикат лекара и фармацеута најавио једночасовну обуставу рада. Пацијенти су се са зебњом ових дана упутили ка домовима здравља, наоружани стрпљењем, очекујући да ће морати да чекају сатима пријем док њихови изабрани доктори истерују правду.

Али, по систему „тресла се гора, родио се миш”, испоставило се да штрајкује свега стотинaк лекара, а да остали, да ли због страха од отказа или зато што сматрају да је у српским домовима здравља стање ипак подношљиво, нису желели да крену у синдикалну борбу.

Чињеница је да су лекари оптерећени папирологијом, да им је наметнуто да исте податке о пацијенту и терапији уписују у картон, затим да то исто убацују у компјутер, па да штампају рецепте... Али, исто тако је евидентно да се пацијенти у већини домова здравља беспотребно шетају од шалтера до шалтера, да нико неће да им прими књижицу иако је до затварања остало још сат времена, да не жели да их прегледа ниједан лекар уколико њихов изабрани доктор не ради у тој смени, да су принуђени да гледају неке медицинаре како праве неколико пауза дневно и испијају кафу са колегама док је чекаоница пуна...

Свакој особи, која, рецимо, има проблем са штитном жлездом, тешко пада када треба да добије упут за преглед код специјалисте. То значи да мора да закаже пријем телефоном код изабраног лекара (на који чека просечно пет дана), а ако сатима безуспешно покушава да добије везу и не успева, мора да оде у дома здравља. Када, напокон, дочека заказани датум, свестан је да мора да седи у чекаоници неколико сати, јер су многи пацијенти ушли „преко везе”, а зна да муке тек следе – јер око три месеца мора да чека да би дошао до ендокринолога.

Доктори истичу да сада имају само по који минут за преглед пацијента, а да би све било идеално када би им било омогућено да сваком човеку посвете по пола сата. То значи, у једној смени могли би да приме десетак пацијената, ако се изузме пауза и припрема за рад! Сада им долази дневно око њих 40, што они сматрају нечувеним нормама. Али, питање је ко би прегледао тај „вишак” од 30 болесника ако би се усвојио њихов захтев.

Лекари су се побунили и због тога што је градски секретар за здравство рекао да је неопходно продужење радног времена домова здравља до 20 сати, као и да сваки лекар мора да има две суботе и једну недељу месечно радну. Колико год да им тешко пада овај предлог надлежних органа, треба рећи да је ту реч о поштовању закона о раду. Са овим променама лекари би испунили законом прописано радно време. Због тога и због чињенице да седам здравствених установа у Београду већ раде по предложеном систему побуна стотињак лекара изгледа нејасна.