Dve petnaestospratne zgrade na Trgu Vojske Srbije u Kraljevu, zidane šezdesetih godina, posle zemljotresa stoje prkosno. Nisu opasane žutom trakom, jer nema na njihovoj konstrukciji većih naprslina, a „šetale” su, kako stanari kažu, po pola metra tokom potresa. Samo dve stotine metara niže, u Beogradskoj ulici, trospratna zgrada, podignuta pre pet, šest godina, raspukla se i sledi mišljenje eksperata da li je neophodno rušenje ili je moguća sanacija. Takođe, nekoliko zgrada, starih po pet, šest decenija, pretrpele su manja oštećenja, a neke susedne približnih godina, ali s dva sprata nadgradnje su iseljene.

Stoga, dok još traje čišćenje šuta, Kraljevom se govorka da je to „ogledalo” građevinske struke, „da zemljotres nije otkrio samo krovove, već još štošta”.

U tom smislu, malo je i stručnjaka koji će osporiti činjenicu da se od šeste do devete decenije prošlog veka ovde gradilo kvalitetnije, da su stambene zgrade, koje je podizala tada moćna građevinska firma „Kablar” sada daleko bolje prošle nego one građene u poslednje dve decenije po „biznis” principu građevinarstva.

Zato se i nameće pitanje da li je u tom periodu, u propisanom „lancu” od projektanta, revizora projekta, izvođača radova, nadzornih organa i tehničke komisije bilo propusta, odnosno da li su poštovana seizmička, statička i druga pravila gradnje, kao i kvalitet ugrađenog materijala ili su, na uštrb struke, „gurane” razne želje investitora za jeftinijom gradnjom. Za sada se sa sigurnošću može reći da su retki stambeni objekti u čije je, recimo, vertikalne ankere ugrađena armatura debljine 14 milimetara, što predviđa pravilnik o gradnji u osmoj seizmičkoj zoni kakvo je područje Kraljeva... i ostalo, nije poznato da je neka gradnja zbog toga obustavljena. Takođe, ima primera da su umesto lakih konstrukcija na postojećim zgradama podizana i po dva „betonska” sprata. Na laičku ocenu da te zgrade, zasigurno, ne bi popustile da nije bilo nadziđivanih spratova na jednom od sastanaka Štaba za vanredne situacije čulo se, mnogima neuverljivo, objašnjenje jednog stručnjaka „da to nema veze i da je bez uticaja na dinamički stabilnost objekta”, a uz tvrdnju „da se nijedna zgrada nije srušila”, nije bilo odgovora otkud toliko oštećenja u zemljotresu od 5,4 Rihtera ako je zidan po propisima da izdrži osam stepeni.

Dilema je to i kod oštećenih stanara pa su nam se neki već poverili da spremaju tužbe tako da će o svemu, verovatno, kasnije svoje mišljenje reći i sudstvo.

A, što se štete tiče, ona je ogromna i na teretu je građana i države. No „svoj deo”, makar on bio i minoran, Kraljevčani ne mogu podneti sami, jer je i u zemljotresu ponajviše pucalo tamo gde je „najtanje”, na kućama i u stanovima vlasnika koji su radili u „Magnohromu”, Fabrici vagona, „Autotransportu”, „Jasenu”... i koji su sada i bez kuća i bez plata...