Политички колапс муфтије

Не само да су избори показали да ништа неће бити од „Уједињених србијанских емирата” него и да Муамер Зукорлић који управља душама Бошњака није и апсолутни власник њихових гласова.

У муфтијина обећања да ћемо живети ако не као у Дубаију оно барем као у Монаку – нису поверовали ни у његовом родном месту. У Орљу је освојио 80 гласова, а Борис Тадић, председнички противкандидат кога је највише нападао у кампањи – 180.

 Дебаклом на изборима Муамер Зукорлић није само ослабио политички утицај, већ је „заљуљао” и положај верског лидера међу Бошњацима. Конкурентска исламска заједница једва је дочекала да закључи да је 80 одсто грађана Санџака гласало „против злоупотребе вере, верских институција и симбола”.

„Зукорлић је са 20 посто гласова потпуно поражен. Ово је уједно потврда да је он изашао из оквира Исламске заједнице и тиме престао бити муфтија”, поручио је реис Адем Зилкић.

Како ће губитак изборне подршке у Санџаку утицати на челника Исламске заједнице у Србији? Мало је оних који верују да ће се манути политике. „Рањен” изборним неуспехом, он може постати још незгоднији „политички играч”. Нова влада моћи ће да ослаби политички утицај Муамера Зукорлића само ако грађани Санџака буду осетили да Београд покушава да покрене посусталу привреду. Ако не буде нових инвестиција, а тиме и више радних места, муфтија ће лако налазити аргументе, а тиме и присталице, за своју опасну политичку авантуру која потенцијално може само дестабилизује овај део Србије.

Иако је у политичку утакмицу ушао охрабрен не само подршком појединих кругова из Босне и Херцеговине, председник Сабора Исламске заједнице у БиХ Сафет Софтић страхује да би Зукорлићево „играње политике” могло да продуби јаз међу Бошњацима у Санџаку и тражи да се Ријасет изјасни о последицама његове председничке кандидатуре.

Наравно да нико озбиљан ни пре избора није очекивао да ће се политичар са ахмедијом уселити на Андрићев венац, а поготово сада са чињеницом да је освојио 58.810 гласова

(1,41 одсто). Муфтија је у изборну трку ушао не да био постао председник Србије, већ да би Сулејману Угљанину и Расиму Љајићу, који су више у Београду него у Новом Пазару, показао ко је прави господар Санџака. Али својом запаљивом реториком Зукорлић није помогао Бошњачкој демократској заједници, чији је „сувласник”, да победи ни у једној санџачкој општини. Додуше, његов шурак, председник БДЗ Емир Елфић је успео да на заједничкој мањинској листи добије посланички мандат у будућем сазиву Народне скупштине. Али за то су заслужни не само Бошњаци него и гласови Мађара и Словака.

Зато, ако Љајић и Угљанин, који су четири године седели заједно у влади, превазиђу сујете – две најјаче бошњачке партије лако могу да у наредном периоду владају Новим Пазаром.

Да је то могуће, показује пример Сјенице, где су СДП и СДА били четири године на власти.