Изменом Закона о здравственом осигурању уведена су два услова за оверу здравствених књижица: један је да послодавац започео и наставио уплату доприноса за здравство, а други је да се пацијент определио за изабраног лекара.

То заправо значи да осигураник неће моћи да овери књижицу уколико не прикупи потврде да је изабрао лекара опште праксе, жене гинеколога, родитељи у име детета педијатра, али и стоматолога они који на то имају право (деца до пунолетства, труднице и породиље 12 месеци после порођаја, старији од 65 година, оболели од одређених обољења).

Нова правила, по свему судећи, може да подржи само идејни творац таквих решења који, очигледно, једини сматра да је у реду да се грађани малтретирају сакупљањем потврда и да губе време. А можда је уверен, будући да има утицај на збивања у здравству, да неће имати проблема са бирократијом приликом оверавања своје књижице. Зашто се при изради законских решења проблем не сагледа из угла грађана?, Да ли је могуће да није било бољег решења?

Министар здравља проф. др Зоран Станковић објаснио је да ће начин овере књижице бити регулисан додатним правним актом, нагласивши да избор лекара не треба да понављају они грађани који су то већ учинили. Проблем је што многи нису, чак и они који имају „свог” лекара опште праксе, изабрали гинеколога или стоматолога или педијатра јер дете лече код приватника. Чињеница је да велики број пацијената и пацијенткиња иде код приватног стоматолога и гинеколога. Они желе да им се омогући да одаберу лекара у приватној пракси, али то неће бити могуће, објашњава, министар здравља, док се не стопи приватно, државно и војно здравство.

Пропис да књижица неће моћи да буде оверена без изабраног лекара изазвао је негодовање здравствених синдиката, али и пацијената који су огорчени јер им се из дана у дан намеће све више административних препрека, не само у здравству. Јер, није свеједно када се просечној породици наметне да треба да сакупи минимум осам потврда изабраних доктора, што значи да грађани морају да одсуствују са посла како би обијали прагове ординација лекара разних специјалности.

А ту је и посебно етичко питање које треба размотрити: да ли је заиста неопходно да девојчице већ од 15. године морају да отворе картон код гинеколога?! Зар не треба оставити могућност да оне то учине када се осете спремне за први сусрет за овим специјалистом?

И сам министар здравља је признао да је оправдана љутња грађана да има превише администрације у здравству, али то је мала утеха грађанима који на сваком кораку у здравственим установама наилазе на бирократске препреке. И опет смо на почетку – уместо да се поједностављују процедуре, оне се усложњавају наметањем нових правила.