Предизборна „породична свађа”

Изборна кампања почела је помало неуобичајено. Уместо да вербално зарате власт и опозиција присуствујемо „породичној свађи” странака које су упркос свему успеле да пуне четири године управљају Србијом. Млађан Динкић је у Лозници у напредњачком стилу прозвао градоначелника Београда за мостове, а Ивица Дачић је „запретио” да Славица Ђукић-Дејановић неће расписати и председничке изборе за 6. мај, уколико Борис Тадић буде наставио да калкулише када ће дати оставку.

Можда неко недовољно упућен и мисли да, рецимо, житељ Сурдулице плаћа кредит за мост преко Аде, али мало ко може да поверује како СПС има толику политичку моћ да у лику Славице Ђукић-Дејановић распише председничке изборе тек на лето, уколико Тадић почетком априла одлучи да провери да ли његова политика и даље ужива подршку већине грађана.

И што се будемо више приближавали Ђурђевдану мањи партнери демократа у власти ће у јавним наступима све више звучати као да никада нису имали министре у влади Мирка Цветковића. Можда то и није толико необично. Они полазе од претпоставке да ће незадовољни грађани, којих није мало, све лоше потезе приписати ДС-у као највећој странци у влади, а не њима. А такав сценарио им онда пружа додатни маневарски простор у покушају да придобију гласове неопредељених.

Али побуде Динкића и Дачића да у јавности „оптужују” и „прете” чини се нису исте. Иако Динкић обећава двоцифрени резултат сва досадашња истраживања показују да ће УРС тешко пребацити цензус. И зато лидер УРС-а у својој кампањи мора да убеди народ да он није онај исти Млађан Динкић који је био стално у власти од 2000. године. Да би опстали у политичкој утакмици чланови УРС-а ће критиковати потезе власти (читај ДС), са истом жестином као и напредњаци.

Дачића пак плаши да ће се накнадним расписивањем председничких избора народ и на парламентарним референдумски поделити у две колоне – за Тадића или за Николића. Зато љутито и упозорава да „Србија није славски колач да је деле ДС и СНС”. Иако коалиција СПС–ЈС–ПУПС не мора да брине о цензусу, председнички избори могли би да им умање очекивани резултат. Дачић као искусан политичар зна да у одмеравању снага између Тадића и Николића нема велике шансе, али мисли да би својим кандидовањем додатно помогао својој коалицији да остане у игри за формирање следеће власти. А није мали успех ако буде и трећи, као што мисли да ће проћи и његов савез за „пензионерима” и Палмином Јединственом Србијом.

Наравно има оних који сумњају у искреност ове размене тешких речи унутар власти. Динкићева оптужба да народ Србије плаћа кредите за мостове у Београду и Ђиласов узвратни ударац да је лидер УРС-а популиста и да симулира рат Србије против Београда можда могу помоћи обојици у судару са напредњацима. Колико ли ће Београђани када прођу поред плаката са ликовима градоначелника и лидера УРС-а поверовати у текст поруке: „Гласаш за Ђиласа добијеш Динкића”.