Предизборна растерећења плата

Да није предизборне кампање, не бисмо знали да је у Србији могуће скресати порезе и доприносе на плате са 63 на 43 одсто на сваких сто динара исплаћене зараде. То пре неки дан изусти актуелни министар економије и регионалног развоја Небојша Ћирић. Да би та изјава добила на тежини, исто обећа и премијер Мирко Цветковић. Он, додуше, није лицитирао али је споменуо европски просек оптерећења плата од 39 одсто. У Немачкој је 33 процента. Али, премијер је потсетио и да ослобађање од свих пореза и доприноса за новозапослене старе до 29 година и преко 45 година није довело до отварања нових радних места.

Упитаће неко – па шта са таквим обећањима. Ништа. Мало је чудно да долазе од људи чији мандат истиче после четири године. Ћирићев је, истина, трајао нешто краће, јер је на место министра дошао уместо свог партијског лидера Динкића, што за ову причу није од пресудне важности.

Питање је – због чега су ти људи, одједном, постали свесни неопходности пореске реформе и снижавања намета на зараде. Где су били, рецимо, с том идејом бар после прошлогодишње реконструкције владе? Тада је и сам премијер Цветковић узео под своју контролу и Министарство финансија. И? Није ни прстом мрднуо да смањи порезе и доприносе, јер је савршено знао да без тог, не нарочито издашног извора, не би опстао. Јер, буџет му је као решетка. Од уплата тренутно запослених за пензије се прикупи једва 55 одсто потребних пара. Све остало иде из буџета. За здравство је још горе.

Како се примакао крај мандата, и отпочело предизборно удварање бирачима, све су учесталије и такве пореске шарене лаже.

У целој овој причи било би, чини се, разумљивије да овакви и слични предлози стижу из опозиционог табора а не од људи и партија које су још на власти. Једино разумно је рећи – имали сте прилике да то урадите. Зашто нисте.

Зато оваква пореска обећања иду и са одговарајућим гарнирунгом – обилатом најавом инвестиција, поготово иностраних, а са њима и личне иницијативе. Све је спремно за процват запошљавања и нових радних места.

И онима којима економија није јача страна јасно је да нема смањивања пореза ако се не каже где ће се надоместити „изгубљен” приход, а то значи ако осетно не повећа број оних који га плаћају. Уз бољи обухват оних који раде на црно, то ће моћи једино са десетинама хиљада новозапослених, а само је један Фијат.

У прошлој предизборној кампањи обећавано је 200.000 нових радних места. Не само због последица светске кризе, код нас је без посла остало двоструко више људи.

Нови избори су заказани за Ђурђевдан (6. мај). Биће то дуга битка за сваки глас бирачког тела. Кампања је тек кренула. Биће још лепших обећања, али нигде не пише да им се мора веровати. За почетак довољно је мало сумње, јер се на њу не плаћа порез.