Да ли се одлучити за оног доктора код којег је већ неколико хиљада људи отворило здравствене картоне, или поверење указати оном лекару за којег се определило тек неколико стотина пацијената? Ово је једна од највећих мука грађана у последње време, јер је за оверу књижице, отварање боловања, прописивање рецепата и давање упута неопходно да сваки грађанин има изабраног лекара.

У случају доктора опште праксе, гинеколога, педијатра који не може да дигне главу од превеликог обима посла, намеће се питање да ли он може да пружи исти квалитет услуге првом и последњем пацијенту који му уђе у ординацију. Зна се да омиљени лекари некад дневно имају и више од 50 пацијената. Неки прегледају чак и 139 пацијената...Са толиким бројем отворених картона сигурно је да нема могућност да се посвети превентивном раду и организовању акција чији је циљ откривање болести у зачетку, а не може ни да брине о свим пацијентима подједнако добро.

Лекари са највећим бројем пацијената имају и муку онда када морају да обаве све административне послове у вези са вођењем њихових картона. Па тако ови људи морају да прегледају пацијента, упишу све налазе у картон, уведу те исте податке у компјутер, пропишу му рецепте, упуте...

У неким домовима здравља постоји пракса да се у чекаоницама налазе фотографије лекара који могу да се изаберу, у појединим је битно да ако пацијент одабере лекара онда он мора да потврди да жели тог пацијента да лечи, а негде медицинари морају да прихвате сваког јер у месту у коме раде нема довољно доктора.

Тако су неки од њих дошли у ситуацију да лече по две и по, три, четири, па и пет хиљада пацијената, што нема ниједан изабрани ни породични лекар ни у једној земљи у Европи. И раде за исту плату као они који приме свега десетак болесника дневно.

У Министарству здравља најављују да је у припреми усвајање инструкције за здравствене установе која се односи на спровођење избора изабраног лекара и броја пацијената по једном изабраном доктору, а у оквиру којих ће постојати и ограничења у броју пацијената, како се не би умањио квалитет здравствене заштите. Још није познато колики ће број пацијената бити предвиђен по једном изабраном лекару. Добро је да је бар неко досад видео које су предности и мане преоптерећених лекара, који често немају паузу за одмор, а да не говоримо о попреким погледима када им пацијенти прете тужбама, јер је до сада већина нељубазних реченица медицинара, у ситуацији када нису имали снаге да приме још једног пацијента због огромног броја заказаних прегледа, углавном завршавала жалбом код заштитника права пацијената, па чак и у медијима.

У сваком случају треба имати на уму да они који су погрешили у избору лекара и који су незадовољни његовим лечењем увек могу да га промене и одлуче се за неког другог. Али и тада се пацијент враћа у зачарани круг здравствене администрације, јер то најпре треба да одобри директор установе. Па тако испочетка док не наиђу на оног који ће им у потпуности одговарати. И коме ће веровати.