Растегљиве „црвене линије”

Ако су измалтретирани путници „ластиног” аутобуса, заустављеног на Кончуљу, у вишесатном покушају да се некако пребаце до Косовске Каменице, чули шта о КиМ говоре Николић, Коштуница, Дачић и Чанак вероватно им је од додатног нервирања скочио притисак.

Лидер СНС-а, унапред са себе скида одговорност, тако што би врућ кромпир „Косово или ЕУ” пребацио у руке народа, а некадашњи премијер га опомиње како је свако расписивање референдума, на коме би се одлучивало између Косова и ЕУ, било противуставно и нелегитимно.

Упркос ономе што последњих дана причају Борислав Стефановић и Божидар Ђелић, и власт није јединствена када је у питању Косово. Лидер ЛСВ-а подсећа да Београд, од 1999. године, нема ингеренције над јужном покрајином. Зато је за Ненада Чанка дилема Косово или ЕУ вештачка. Како објашњава: „Београд тренутно нема никакву власт на Косову, стога не знам чега би се одрицао.”

Много „ратоборнији” је био заменик премијера који тражи да се међународној заједници пошаље јасна порука да Србија о КиМ не може разговарати по систему „ узми или остави” и да неће мирно гледати евентуални нови погром свог народа.

Али, како послати јасну поруку међународној заједници у тренутку док расте притисак појединих западних кругова на Београд, када председник најјаче опозиционе странке ноншалантно додаје да ће политичарима бити лепо и ако Косово буде у саставу Србије и ако не буде.

Да ли то Николић који претендује да идуће године после избора преузме премијерску функцију у Бриселу и Вашингтону шаље сигнале да за њега не важе садашње „црвене линије”. И да ће, ако дође на власт, отићи и корак даље од садашњег захтева ЕУ да Београд само унапреди добросуседске односе са Приштином. Због чега су посланици СНС-а дигли руку, крајем јула, када је скупштина усвајала, осму по реду од 2000. године, Декларацију о КиМ, ако им је свеједно шта ће бити са КиМ? Да ли само да би придобили и оне бираче који још верују да ће Србија смоћи снаге да по Кумановском споразуму затражи слање 1.000 војника и полицајаца у покрајину.

Као што каже један аналитичар за наш лист, политичар не може да будете неутралан „ као пацер који посматра шаховску партију у парку”. А од СНС-а до сада нисмо чули шта би они урадили са Косовом ако дођу на власт. Али ни Ивица Дачић, који последњих дана, удварајући се својим бирачима, даје изјаве са вишком патриотизма, није јасан када каже ми нећемо ратовати, али не можемо бити мирни ако Албанци ударе поново на север Косова. Шта значи то предизборно бусање у прса ако знамо како је СПС ратом сачувао Косово.

Задатак озбиљног политичара је да јасно каже шта реално можемо, а не само шта би желели са Косовом. Оваквим растезањем „црвених линија” поједини политичари не само што слабе преговарачку позицију Београда уочи наставка разговора са Приштином, већ отворено показују како заправо не знају шта би са Косовом.