Uvodnik
Ljiljana Smajlović
Sedmi ton
Dobro da ima neko sa autoritetom ko može da formuliše ono što svi osećamo, glasio je juče komentar jednog čitaoca „Politike” (videti sajt) na tekst Branka Milanovića („Neki čudni i neprijatni tonovi”) objavljen u nedeljnom broju našeg lista. Saradnik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir u Vašingtonu i uskoro profesor Univerziteta u Merilendu, poznati ekonomista koji je poslednju deceniju proveo u Vašingtonu na položaju eksperta Svetske banke, Milanović je u jučerašnjoj „Politici” dao oduška svom nezadovoljstvu što je Demokratska stranka, koju on smatra najsposobnijom da ekonomski vodi zemlju, posegnula za sumnjivim političkim metodama ne bi li osujetila, ili barem odgodila, stvaranje nove parlamentarne većine koja bi demokrate skinula sa vlasti u Beogradu. Odluku v. d. gradonačelnika da sednicu skupštine odloži više od mesec dana Milanović smatra izrugivanjem narodnoj volji i odugovlačenjem predaje vlasti, uporedivo je sa Miloševićevim pokušajem falsifikovanja izbora 1996. godine; izjava Dragana Đilasa da će Beograđani „dobiti vlast za koju su glasali” podseća ga na vreme kada komunistima nisu trebali izbori i aritmetička većina da bi znali šta „masa zaista hoće”; pomalo ga brine i to što su radikali demokratama počeli da drže lekcije iz poštovanja izbornog procesa... Naveo je ukupno šest „čudnih i neprijatnih tonova” koji su mu iz Beograda zaparali uši.
Milanovićev je članak ono što novinama treba kao hleb: nepristrasna analiza autora bez ličnih političkih ambicija, čoveka demokratskih uverenja koji slobodno misli i ne strahuje od posledica po karijeru. Sve nas je zajedno podsetio na osnovna pravila demokratije, kao i na to da borba „svim demokratskim sredstvima” može strašno da liči na borbu nedemokratskog vladara koji pre desetak godina nije hteo da preda vlast onima koji su – zajedno – osvojili „matematičku” većinu. Kako se uopšte moglo desiti da nam takvo podsećanje zatreba 2008. godine?
U Beogradu danas postoji čitava mala vojska diplomata i činovnika zapadnih ustanova i vlada, koji se svesrdno trude da pomognu stvaranje proevropske vlade sa Demokratskom strankom na čelu. Naši zapadni prijatelji javno saopštavaju svoje želje u pogledu sastava vladajuće koalicije, a svojim kontaktima iz „proevropskog bloka” savetuju da budu spremni na značajne kadrovske i materijalne ustupke i kompromise pojedincima u koaliciji okupljenoj oko SPS-a.
Nismo do sada čuli da ti krugovi podsećaju srpsku javnost i političare na osnovna načela demokratije i dobre postizborne političke standarde. Ambasador jedne velike zapadne sile juče javno hvali pojedince iz Socijalističke partije Srbije kao proevropski nastrojene ljude za koje se nada da će pristupiti koaliciji oko Demokratske stranke. Nijednom rečju ne pominje izbornu volju i političko raspoloženje socijalističkih birača, ne upozorava na štetnost zakulisnih mahinacija u svim političkim taborima u Srbiji.
Ne stavlja se, drugim rečima, u zaštitu demokratije u Srbiji, stavlja se u zaštitu lokalnih miljenika svoje vlade.
I to je, nažalost, sedmi neprijatan ton koji se ovih dana čuje u Beogradu.
Poslednji komentari
@Lazarevic, Prosto ne mogu da verujem koliko ljudi kod nas vide crno belo. Ako nisi za mene protiv si, ako kritikujes mene neizostavno volis mog glavnog suparnika. Prosto zabrinjava cinjenica koliko smo mi Srbi spremni da slepo branimo stavove spostvenih favorita, opravdavajuci svaki gest, svaku izjavu iako je apsloutno netacna ili kontraproduktivna.
Smesno. Gospodine Lazarevicu, na republicku vladu se cekalo dugo iz prostog razloga jer se nije sklopio koalicioni sporazum, znaci ljudi se nisu bili dogovorili kako ce vlada izgledati. Kostunica, verovatno vrlo dobro upoznat sa tim kako demokrate postuju koalicione sporazume (u prethodnom sazivu parlamenta su im "demokratski" oteli mandate), je zeleo da se sacini valjan sporazum, bez rupa koje bi DS koristio. Nije mu uspelo. Sada je situacija potpuno drugacija, imamo koaliciju koja ima preko 50% mandata, znaci ljude koji su se dogovorili, a na drugoj strani imamo "briznog" vrsioca duznosti gradonacelnika, koji je "na svoja pleca" preuzeo zastitu sviju nas gradjana od te, kako proceni, slabe, antidemokratske i koalicije koja je iako ima preko 50% na nivou grada, izgubila na izborima. Meni gospodine Kosticu ovakva objasnjenja vredjaju intelegenciju, ne znam vama? Mene ne treba da stiti, svidelo se meni to ili ne ko je koaliciju formirao, pravila demokratskog ponasanja su jasna, sve ostalo je uvod u autokratiju.
Jedan od komentatora je napisao da je Ustav toliko puta krsen, pa kako veli, ne vidi problem zasto se sada zbog krsenja ustava pravi problem. Pa zbog toga sto sa takvom praksom treba prestati, i svako ko krsi Ustav, ma svideo se on meni ili ne, treba da bude ne u novinskim rubrikama, vec iza resetaka. Ljudi moji, razmisljajmo svojim glavama, ne dozvolimo da postanemo vojska pokornih koja slepo prati Vodju, o cemu je i Radoje Domanovic pisao, kritikujmo ga kada gresi, hvalimo protivnike kada urade dobru stvar. Priznajmo komsiji da ima vecu kucu jer je sposobniji, ne mrzimo ga, ne zavidimo. Jednom recju vo
Svaka cast Ljiljo.Na redu je osmi ton a broj osam me nekako odmah asocirao na "cuvenu" osmu sednicu koja je trajala isto toliko dugo koliko traje i ovo zamajavanje biraca u Srbiji.A sada svi na svoja radna mesta i bice kako kako kaze Evropa u sluzbi Amerike.Imaju dobre nadzorne odbore i disciplinske komisije.To je slika danas.A sutra videce mo.
У музици један тон чини сноп тонова који се зову хармоници. Оно се махом не чују добро, али без њих нема тона седмог, осмог или било ког. Када председник државе изјави (поодавно) да је "Косово ближе независности", онда је тон почео да се гради, када стално употребљава заменицу "ја" уместо "ми", када каже да математичка већина у ствари није то већ нешто друго, рецимо, деминутив политичке противности наспрам аугментативности сопствене (личне?) политичке партије, када партијски другови са дубоким поштовањем скачу на ноге и аплаузом (нажалост раније виђеним) поздрављају улазећег председника, када председник полуозбиљно, или полушаљиво, каже да ће имати проблема ко друкчије мисли, када вршилац неке важне дужности каже да може да одложи све што му падне на памет, ако га неко притиска, када спортисти постижу боље резултате него држава са свим својим министарствима и "стручњацима", онда настају нови тонови. Седми, осми, девети...? Ко воли додекафонију, уживаће у њима.