Ponovljeno suđenje po tužbi države protiv porodice bivšeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića zbog protivpravnog prisvajanja kuće u Užičkoj ulici 34, u Beogradu, odloženo je – na neodređeno vreme.

Marko Milošević nema advokata u tom predmetu i najverovatnije neće doći na suđenje jer je u bekstvu. Ročište će biti zakazano, rekao je sudija, kada policija obavesti sud o adresi Marka Miloševića kome će biti postavljen branilac ako ga sam ne angažuje.

Suđenje lekarima klinike „Decedra” optuženim za nesavesno lečenje odloženo je istog dana u jednom drugom sudu zbognedolaska optužene vlasnice klinike. Svoj izostanak ona je opravdala dva sata pre suđenja, preko advokata, navodeći da ima zdravstvene probleme.

Apelacioni sud u Kragujevcu dostavio je presudu učesnicima u sporu „Janković protiv Jankovića” čime je pravosnažno okončana najstarija srpska parnica. Počela je 14. marta 1978. godine.

Dovoljna su valjda ova tri primera da se napravi realna slika srpskog pravosuđa.

Razvlačenje i navlačenje, otezanje i odugovlačenje su, nema sumnje, najpribližniji opisi stanja u kom se nalazi naše sudstvo.

Sistemske stvari škripe. Ko iole poznaje ovu oblast, zna da na primer u Velikoj Britaniji sudski proces, statistički gledano, traje, od otvaranja do zatvaranja – devet nedelja. Zna da su Nemci pre neki dan doneli po hitnom postupku savezni zakon koji ograničava trajanje suđenja na – dve godine. Ako nije tako, učesnici u procesu imaju pravo na niz mehanizama zaštite. Od „prekih presuda” do ozbiljne novčane odštete zbog kašnjenja.

Za razliku od Britanaca, naš prosek je – 900 nedelja. Čak i više, ali ovih 900 nedelja više je slikovit i zabrinjavajući podatak.

Sistemski gledano, naše sudstvo je indolentno zato što na svakoj prepreci, makar i najmanjoj – padne i posrne.  

Optuženi je u bekstvu, pa šta! Sudi mu se u odsustvu, svuda osim kod nas, jer je on preuzeo krivicu time što se ne pojavljuje. Pa kad bude dostupan i odleži deo kazne, onda ima pravo da traži reviziju i da objašnjava što je bio u bekstvu. Bekstvo ne sme da bude alibi sudu da odlaže proces. Time i država sveukupno gubi na ugledu, pristaje na kompromise i ne pokazuje svoju snagu. Ako okrivljeni može da se nekoliko sati pred suđenje javi i kaže da mu „nije dobro”, to sud ne sme tek tako, bolećivo, da uvaži.

Svi se sećamo da je haški optuženik Jovica Stanišić slao sudu dokumenta da nije sposoban da prati suđenja, a kad mu je sud poručio da može i u „bolničkom krevetu, linkom i uz transfuziju da prati i učestvuje u suđenju” – nije imao kud, pojavio se.

Visoki savet sudstva ovih dana detaljno analizira funkcionisanje sudova u novoj mreži. Rezultati će uskoro biti objavljeni. Ako samoljubivo zaključe kako je reforma poodmakla i odlično napreduje, onda je očigledno da sveukupno stanje nije uzeto u obzir, da je to lažna slika. Samo efikasni sudovi su dobri sudovi.