Заборављени пацијенти

Пацијент коме је пре осам година у Институту за ортопедско-хируршке болести „Бањица” заказана операција колена још се налази на листи чекања за интервенцију, а судећи према тренутном распореду објављеном на сајту Републичког фонда за здравствено осигурање стићи ће на ред за интервенцију тек наредне године. У међувремену нико од надлежних није се потрудио да утврди шта се десило са овим пацијентом,да ли му се стање погоршало или је можда оперисан у некој другој здравственој установи.

Случајеви дугог чекања на операцију, нажалост, нису малобројни. Међу најугроженијима су оболели од катаракте или они којима је неопходна операција на ортопедији. Ови пацијенти трпе и годинама гаје наду да ће лекари некако наћи начин да им помогну пре заказаног термина. Али то се не дешава. Звучи невероватно да нико од надлежних у Републичком фонду здравственог осигурања и Министарству здравља није нашао за сходно да с времена на време провери како се осећају ти људи који пет, десет година чекају на интервенцију, они чак не знају ни тачан број ових пацијената.

Челници РФЗО најавили су још прошле године да ће уредити листе чекања из области офталмологије и ортопедије, али се до данашњег дана ништа није променило, осим најаве да „ревидирање листа још траје и да ће највероватније бити завршено у јуну”. Није јасно због чега је потребно да прођу месеци да би се тај поступак привео крају, када се зна да су исти надлежни за релативно кратко време успели да „прочешљају” листе чекања пацијената на операције срца. Да ли је онда овде реч о пукој неажурности здравствених власти или можда о недостатку жеље да се проблем што пре реши и пребацивања проблема у „туђе двориште”?

Као да је надлежне баш брига што неки пацијенти чекају годинама на операцију катаракте, а при том им је квалитет живота угрожен, јер због „мреже” на очима готово ништа не виде, или што нека особа због огромних болова у колену или куку не може годинама да хода.

У Министарству здравља напомињу да листе чекања нису мртво слово на папиру, али нико од њих се не покреће са мртве тачке и не хвата у коштац са проблемом који се може решити.  

Колико год медицинари то негирају, испада да је основни циљ таквог јавашлука да се пацијенти обесхрабре да неће скоро доћи на ред за операцију и да се преусмере на приватан сектор. Тамо ће уз суму од неколико хиљада евра брзо стићи на хируршку интервенцију и решити свој проблем. А заборавља се важна чињеница – са малим пензијама и платама већина грађана сигурно неће моћи да плати такву операцију.  

Оваквим пацијентима преостаје једино да годинама пију лекове против болова или да одустану од читања због катаракте и чекају да надлежни заврше дуготрајно ревидирање листа. Када се све то узме у обзир, није чудно што све више људи свакодневно понавља реченицу: „Због чега сам целог живота издвајао за здравство када не могу да се лечим како треба”.